Пахуљица
(Место, кафана, фирма, Југославија)
Кафана у Београду, изнад Новог гробља, где смо били редовнији 2011.-2013. Згодан инвентар, не превише на етно страну, више градске педесете-шездесете, а музику пуштају средњу забавну из седамдесетих. Све у дрвету, добра кујна, а кад те чешће виђају, почне да стиже и нешто колача на рачун куће.
Пошто су уз фудбалски терен, има места за паркирање, што у том крају баш значи, а и то је углавном празно осим кад је утакмица. Терен, пак, понекад нанесе погрешну публику, па уме да допире расправа на погрешне теме са суседног стола. Није се догађало пречесто, руку на срце.
Ал' су постали сувише популарни, па се десило пар пута да смо наишли у невреме, кад су дупке пуни, и онда квалитет трпи, ваљда нису имали довољно свежег меса па су одмрзавали шта су имали. Престали смо да одлазимо тамо кад је Лена напустила стан у крају; од ње до тамо је било пет минута вожње, па онда десет. Кад је стигло на четрдесет, одустали смо скроз.
Згодан детаљ - у мушком вецеу, изнад пишоара су окачене фотке бољих риба, са фацама које ти гледају у курац и изражавају сумњу у величину. Испричао то пЛазићу, а он је морао одмах да оде да то сфотка. Телефоном, истина, у некој безвезе ситној резолуцији, као што је и ова фотка.
Спомиње се: 21-VII-2011., 23-VIII-2011., 04-III-2012., 15-II-2013., 20-X-2013., Јелена Средљевић (Лена), пЛазић, на енглеском