19-V-2013.
Дошли Лена и Злија. Лик и не изгледа лоше, мада је сав у хипстерају - танки социјални цвикери итд. Могуће је да су дошли још синоћ, јер су фотке од 9:40, а последње од јуче су од оног како сам премундурио ону стону помичну лампу - извадио трафо (тежи део посла) и грло за неонку (нема неонке да се купи), убацио мало грло и уштекао ледовку. То ми је сад окачено о полицу изнад левог монитора.
Поподне смо излили први степеник - прерађујемо степениште на улазу да буде мање стрмо и да степеници буду искошени, тако да доњи гледа у стазу, а не паралелно са зидом. Нешто као завојито само све у правим линијама.
Бетон смо мешали на руке, за то мало се не исплати извлачити мешалицу па је после прати и враћати.
Двајспрвог смо купили плински решо за Петерхид, да више не кувамо кафу у оном зајебаном кинеском кувалу, које греје воду тако што пушта струју кроз њу. Строго пластичне кашичице, иштекати па тек онда дирати. Сад на плин има да буде лакше, можемо и нешто у тигањ или да скувамо најлон супу (тј оно из кесице).
Да бисмо купили плин, треба прво да имамо боцу. Нема друге, купили смо нову новцату, без огреботине, сва се сија, и онда је мењали за пуну, ко зна колико година стару. Боца 4600 динара, гас 1595.
Двајстрећег смо већ имали сва три степеника, само да се бетон стегне.
Спомиње се: Илија Ћирилов (Злија), Јелена Средљевић (Лена), Петерхид, решо, на енглеском