21-V-1977.: Још фотки

Крхко је памћење, слабо је знање, али отприлике у ово доба пада наш први сусрет са растибуђилизованим клејбезаблама. То је представа коју је радио Милан Вукотић у Театру Лево, легендарна већ сама по себи. Немам појма како сам уопште сазнао за то, вероватно сам видео плакат негде у граду, а није их баш било много, јер ово је аматерско позориште. Представа се приказивала у Дому омладине, сад већ у новој згради, прекрштеном у „дом младости“. Ајде што ништа не сме да се зове као што се звало пре рата, него не сме да се зове ни како се звало пре три године. Плакат мора да је урадио сам Дом, јер екипа тешко да је имала пара за то. Мада, већ по томе како су распродали салу, ко зна...

Миланова кева је била чувена Ана Вукотић, једна од градских легенди. Миланова сестра је живела негде у Холандији и радила као костимограф у неком позоришту. Како се која представа скине са репертоара, костими се бацају, и не само костими него и обућа и остало, што је ова уредно паковала и слала кеви. Госпођа Ана је живела негде у крају, негде у троуглу Леснина-Ружа-25. мај, и често ишла у шетњу до парка код шећеране, па смо је виђали како пролази. Тешко је било не приметити је, јер се облачила баш живописно, врло вешто комбинујући те костиме у баш допадљиве комбинације, живахних боја. Сећам се једне јаркожуте хаљине са истим таквим шеширом са пошироким равним ободом, и око шешира нека пантљика и на њој вишња, пластична, величине лоптице за голф, и ципеле у истој боји као вишња. Понекад би навратила и до нас, радила је једно време где и кева па су се знале са посла. Ма, знао ју је цео град. Отприлике 2020. сам је потражио на мрежи и за два минута нашао фотку како шета пешачким мостом, и тачно тако нека хаљина и шешир, само цвеће уместо вишње и све у белом, нема друге такве, не можеш промашити.

Представа нас је оборила с ногу. Троминутне драме од пет минута, са разним ликовима који се не понављају, на разне теме, чиста зајебанција у облику политичке сатире или обратно. Тек касније, наредних година, ће почети да испливавају глумци који су израсли из ове екипе... па све до Жике Миленковића, који је тада био само један од глумаца у представи, запамћен управо по посебној дози и врсти зајебанције, некако је одскакао од екипе.

Ово може у било коју годину, ко зна кад сам ово снимио. Било која од седамдесетих. Таван, изнад дневне собе. Статив из клуба, иначе не верујем да бих могао регулу да смирим довољно да издржи целу секунду овако.

Зрак сунца је чиста намештаљка, није ту било никакве рупе, него сам био дигао цреп, ефекта ради. Увек има довољно прашине, а Браун не престаје да се креће. У светлијем делу се нисам усрећио, ово је скенирана фотка која је мало убуђала, па ту буђ има више тонова него само сребро. Рупа у забату је нормална голубарска, величине једне цигле, и штавише сунце ни не продире у њу, кроз њу се види комшијин забат, који је у сенци. Тек у довољно дугачкој експозицији може да изгледа да ту нешто бљешти.

Коцка на средини је наслаган Забавник од 1961. па докле је излазио у новинском формату. Ту сам долазио да читам стрипове, буквално бих окренуо целу гомилу и читао ту једну страницу у сваком примерку. Проводио сам тако сате и сате, кад сам био клинац, и нешто већи клинац. Ћале се испочетка мало бавио књиговезом, па је ушио заједно цела годишта Малог Јежа а можда и Кекеца, који су ипак били мањег формата.

Нешто лево од снимка су и одговарајуће гомиле Илустроване Политике, док је још била црнобела, и можда Нина... Не, Нин се скупљао откако је у боји, и то је испочетка стајало у мојој соби, док се није накупило превише година, па је онда пренето у гаражу.

Још експеримената са ноћним фоткањем, овог пута само упаљач, и подугачка експозиција. Не знам шта је изигравало статив, изгледа полица у орману.

Што се тиче фотки по зидовима, никад доста зидова, па смо прешли и на плафон. Ради 3д угођаја, прибили смо и неку кутију, нек је поп арт.

За овај снимак сам ставио Практику на под, заглавио затварач на отворено, опалио блицем са стране.


Спомиње се: 04-I-2024., 25. мај, Дом омладине, Леснина, практика, регула, Ружа, шећерана, на енглеском