04-I-2024.
Другог ми Јан честитао новом годину у оном групном чету где смо он, Киш, Нина и ја... ау, бре, да, код њих је други јануар радни дан, не као код нас. Рачунајући с тим да тако ујутро још нема гужве, зовнем га па смо се издиванили. Чак сам мало попричао на руском са његовом новом колегиницом. Тј није баш толико нова, ту је још откако је дошла да замени Инге. Киш остаје у Ирској до једанаестог.
Шта има ново... па, углавном се све вратило на старо. Ралф је ћао, није више у Фериверу, Бриџеш се спрема за пензију, Дејвид се ретко чује, штавише прођу по два-три месеца да се уопште не чује са њим, Дас је стабилизовао свој тим на двадесетак људи и већ пар година нит ко нов долази нит ко одлази, са тимом у Торонту се слабо и чује, Ник је испао главни, за дан уради посао који би друга двојица вукла три дана, Суез је у некаквом нереду, нико не зна који му је андрак, можда породична фрка. Командна структура више ни не постоји, ствари пиче по инерцији и отприлике се, бар што се њега тиче, вратила хоризонтална организација и демократија каква је била пре шест година.
Трећег смо најзад ушрафили тај гелендер и окачили чивилук, и одједном цело то предсобље и степениште некако другачије изгледају.
Данас је Санди испао и други млечни зуб, кец доле десно. Покушао да покренем комби на каблове, ал' стезаљка за плус је или покривена или нема контакт, тако да сам дигао руке од тога и пустио продужни кабл са терасе, закачио пуњач и оставио тако преконоћ.
На Бурундију је неко ископао цитат Жике Миленковића из Баба, да он не знам кога то зна још из времена кад су радили растибуђилизоване клејбезабле... и онда се клепим по челу да ето у ствари знамо Жику још од онда (21-V-1977.)... а онда су разноразне коцкице почеле да долазе на место, и укапирао сам зашто нам је Жика тако легао - ајде што је „Лоша навика“ наша песма за пијано весеље, ма певали смо је обоје онолико пута, заувек заварена на нашој плејлисти, него што је и Лена причала да су пре пар година били на некој његовој свирци на тргу, и да је пар хиљада људи то певало, сви весели.
А укапирао сам и да нигде нисам споменуо клејбезабле... па сам прионуо на то 5. јануара. Тачно у 13:00 сам закачио клему у комбију, да би му часовник најзад опет био тачан. Упалио је из прве. Обишао сам круг по крају, колико да будем сигуран да је пун. Сад може све.
Линда је опет имала један од својих напада дерњаве, са све правим сузама, где само запева, криви уста, и на све одговара појачавањем тона, то већ у другом минуту прелази у „а сад нећу ни како ја хоћу“, сви смо криви што нисмо погодили шта је хтела пре него што је почела. Вероватно нешто на таблету - да ли игра неће да ради оно што је она замислила, или тражи паре, или јој је видео прешао на нешто друго а неће да се врати... ма, било шта. И тако пола сата, почев од средине нашег ручка. Да избегнем уобичајену сцену (ја покушам да дигнем мало галаме да дете бар схвати да свима иде на јаја, испаднем одмах крив за све, ма најкривљи), одем горе и одспавам. Мислим да је дрека трајала још бар четврт сата. То сад нешто учестало. Предлог да, ако проради комби, одемо предвече до града да се прошетамо, сам заборавио.
Предвече се она чула са Гитом на скајпу, по договору од претходног дана. Каже морала је да купи кола, јер за већину набавки мора до вароши, неких 7км. Има одавно дозволу али је мало возила, па обично повезе комшиницу неку да јој прави друштво и суфлира ако нешто лоше крене да ради. Каже има их пешес, све јал удовице јал разведене. Успела је да ухвати мужеву пензију, а до своје има још коју годину. Шета куче. Била је јесенас да обиђе кеву, ал' само три дана и биле су се обе нешто разболеле за то време, није ни код кога свраћала.
Лена је била предложила да нас води, негде марта, у Стокхолм на концерт Мајка Олдфилда. Одмах је отпало да идемо обоје, она из цуга неће (... 12 речи...), а и ја сам се нешто нећкао. Па сам за пар дана схватио да ме концерти више не привлаче, за тих пар сати весеља имаш онолику припрему, а приде је ем Олдфилд брзо после првог албума одустао од тога да прави сложену музику и кренуо да прави огромне збирке једноставних делова, одлично звучи али више нема ону снагу, ем ми се уопште не иде у ту тзв стару западну Европу. Сто разлога - ем сам грађанин другог реда по боји пасоша, на граници увек у ону спорију колону (мада, каже Лена да јој се десило да та спорија буде бржа, јер ових из ЕУ буде много више), ем сам непожељан као пушач и вероватно по још неколико питања, шта ће ми то све. Него предложимо да одемо с њима на лето на море, нек нам нађу неки смештај за пар ноћи, а онда бисмо до Лајне. Која се, баш као за инат, још од сптембра не појављује на скајпу.
Увече сам звао и Јоксиног шурака, има камионет и мали багер за утовар, да однесе овај шут испред куће док није пао снег, најавили су за понедељак, ал' човек заузет, а и тај снег ко зна колико ће га бити, него ајмо у понедељак, сутра има даћу а онда је ту и тај божић, па кад то прође.
Шестог, завршио прање плочица по купатилу, још има трагова гипса и фугомасе. Дефинитивно смо одустали од скоро свих претрага на мрежи, сви серу и подмећу ти политички подобан или бар комерцијалан садржај, на челу са гуглом, а ни остали нису много бољи. По Нининој препоруци, прелазимо на Јандекс (Яндекс), каже да је као што је гугао био у почетку, даје ти оно што тражиш а не оно што мисли да ће да ти привуче пажњу на рекламе.
И Линди испао зубић. И њен је одмах стигао у жуманце од киндер јајета, а фотка ће бити сјајна. А зубна вила јој је цалнула 2000 динара.
Покушао да пошаљем поруку Лајни, па онда и да је зовем, и ништа. Сутрадан сам погледао који је позивни за Хрватску, и ах да, није 384 него 385. Преправим, пошаљем поруку, још једну на латиници, не боде. Позовем, добијем из цуга, никако да скапира ко зове, чим је видела број на 381 одмах какво ме то иностранство зове... и прекине везу. Ал' ајде кад већ знам да јој је телефон у руци, пошаљем још једну поруку, и ето ње на скајпу. Па пробамо и видео, ту јој је неки пријатељ па је једва убо да јој проради микрофон... И онда пређемо на телеграм, и ту се издиванимо петнаестак минута. Да јој објасним да намеравамо да шврћнемо до Истре ове године, да мало осолимо гаће, нисмо одавно. Истина, брзо нам је понестало текста, Био је проблем што је звук с моје стране долазио килаво, испрекидано, арту диту, чује пола реченице па друго пола не и слично. Баш као што се нама догађа кад причамо са Гораном, ми њу лоше чујемо, углавном.
Што је увече баш тако и било, али много мање него пре. Видео је, истина, био успорен, али на то смо већ навикли, касни по минут. Са њима смо се издиванили до пола један. Планирају да најзад дођу негде на пролеће. Стенли је испричао свој доживљај како је ишао по нека посебна кола, крнтија више класе из мале серије, која су наводно некакав распад, мењач испушта уље... ал' некако га је дотерао до неког безбеднијег места, платио неком бескућнику 9$ да му превезе кола до најближе пумпе, па га још частио пићем и вечером да превезе та кола до неког бољег места, неког ауто сервиса са повећим паркингом где није у опасности ни да га одшлепају ни да га обију („да оставим на седишту златну полугу, нико не би ни пипнуо, да оставим 20$, цигла у прозор“). Чуо је и целу причу овог лика, каже имао је јувелирску радњу ал' се закачио на кристални мет, а сад му је и син наркоман и најурио га из куће да би је продао и сад су обојица бескућници. Цело то гњурање кроз ниже спратове Сијетла га је коштало 20$, далеко јефтиније од таксија. Само до аеродрома би га такси коштао 20$, што је једва четири миље од њих.
Осми. Увукао старе поруке са нокле у Калк (ЛибреОфис) и покушао да их увежем са имеником, што већ годину и нешто намеравам да урадим... а, ја, не иде. Није ми се дебаговало, него сам то попунио на руке, завирујући ручно у именик. Фали ми период од августа 2012. до почетка 2015. - јебигица.
Нина је најзад разговарала са овим лихварима, и отприлике изгледа да им треба свеж поглед на ствари, јер се они сви већ добро знају и слажу и чини ми се да су све лепо скоцкали, ал' не знају да ли је стварно добро или им се само чини. Имају још два кандидата, па кад попричају и са њима, зваће је. Лова и није нека, педесетак и кусур, ал' у збиру све то звучи добро. Шалтере су углавном позатварали, остало само десетак, сви хоће да са парама баратају онлајн. Питам како су звучали, каже „ма комшије, то ти је Вирџинија Бич“.
Попричали предвече и са Леном преко телеграма, каже сад има неке друге тегобе, промене апетита, различите мучнине итд, ал' гура некако. За који дан ће да јави шефу, па да виде шта ће и како ће. Милан и дање не једе, само оних 100г протеинског препарата, већ је дошао до -20 кила, и успут отрчао полумаратон, тек онако. Каже да је већ ослабио и у лицу. Све му спада, мораће да купује одећу. Или ће ускоро да стане, ваљда је планирао четрдесет дана.
Девети. Јоксин шурак стварно дошао у десет. Покушао сам да померим комби да лакше приђе, ал' ако сам му и напунио акумулатор, нисам довољно. Нема везе, тип се уденуо и још имао по два прста форе до ретровизора и до бандере. Његов шљакер је све то утоварио за сат ипо, платио сам како је договорено, ћао. Чист рачун, дуга љубав.
Као пао неки снег, ал' изеш ти то. Деца нису ни излазила, него им је баба опет унела чинију чистог снега, са кола, па су се тим играле унутра. У Лидл смо отишли без њих.
Нина има некаквог дечка у Јужној Дакоти, удовац или разведен, има сина, нешто млађи од ње, па планира да нам остави децу на чување и оде до њега на пешес дана крајем јануара. Тим пре ако добије овај посао. Исплела му шал и капу и послала и већ му стигло и добро му стоји (нисам лично видео).
А онда негде у фебруару мисли да се покупи са све децом и оде кући.
Лена јавља „биће девојчица“. Није додатни ултразвук, него анализа крви. Још не смишљају име, него кад се упознају.
Десети. Све се нешто накањујемо да већ једном почнемо да правимо резанце, јаја се гомилају а горе је већ довољно чисто, могло би се. Такође се накањујемо и да напокон одемо да купимо и тај велики порцелан (тј кењару, лавабо и остало) па ни то никако. Уместо тога сам најзад извадио мека из кутије, напунио га и почео да гледам шта је то. Хм, јесте уникс ал' није линукс, то је затворена машина. Списак ствари које апсолутно одбијају да ураде било шта корисно док се не региструјеш код Епла и не пружиш њихов личњак на увид... заузима више од пола менија. Тј нема ни менија.
- фајл менаџер не приказује директорије, нема начина да одеш на .., само ти показује име места на ком се налазиш. Успео да турим двокомандира уместо њега; буни се сваки пут кад хоћу да га стартујем, пристаје из петог клика. У њему се не виде еф тастери, доста тога ради тек на двопрсни клик. (сутрадан пронашао да их нацрта кад притиснеш фн, згодно)
- драјвер за тастатуру је океј ћирилицом, кверти латиницом, специјални знаци су испоразмештани у 15:00 (в. Кућни)
- у белешкама нигде опције да се искључи аутокоректура.
- сафари не дозвољава да се инсталишу додаци без личне карте; зајеби, инсталисао водену лију, пали иде и одмах турио обе рекламоубице. Такође одмах турио Јандекс као главни.
- бар је прелазак са верзије Монтереј на Соному прешао глатко.
- нема теорије да га било како повежем са линуксом, да бар пребацим музику; на крају је била у изгледу да нађем адаптер са уезбеа на уезбеце (јер других рупа нема, туд се и напаја, ајде де има банану за слушке), па флешком или бочним диском, фризби мрежом. Но, некако прорадила Фајлзила, и то тек кад сам дигао руке и погледао шта ми нуди брзовез - и најпростија опција у њему је радила из цуга. Сад пребацујем оних 46 гига пробране музике... што је прошло за нека четири сата
- на списку неће-без-личне је и дифолт црталица, фото управитељ и ко зна шта још. Можда и има ваљану камеру ама нема чим да је укључи. Осим да чекам у Еплу да ми издају безбедносну чистину.
Но океј, остаје меков оперативни систем, ионако довољно личи на линукс, чак има неких добрих решења (и двадесетак глупости), а за све што намеравам да користим налазим отворен софтвер. Засад су на списку ВоденаЛија, ВЛЦ (у боји Нининог џемпера) за музику видео (јер Јагода за мека није бесплатна, каже имају једног програмера за ту верзију па бар да има за кафу... платио бих десетак долара годишње, ал' траже пет месечно), двокомандира за фајл систем. Звук је много бољи него што има Наново, исти звучници, исти фајлови. Чак и не примећујем да стерео слика баца удесно. Шта ће ово тек да ради ако га закачим на нешто зглавно...
Тринаести. Похвалио се Лени да ми ради мек и испричао отприлике ово исто само краће, и баш јој је било мило што ми се свиђа, нарочито пипкашипка (touchbar). Инсталисао сам и телеграм, и баш је згодно што на тој шипци црта иконице... досад најлакши начин да се изређају и изаберу. На телефону је то мука жива, а на Змајчеку се некако не види довољно. Овде је песма.
Спомиње се: 21-V-1977., Још фотки, Бриџеш Дупта, Бурунди, Горана Средљевић (Го), гугао, даћа, Дејвид Бертон, Змајчек, Инге Брандлихт, Јан Бренкелен, Јелена Средљевић (Лена), Киш де Кок, Кућни речник, Линда Роза Средљевић Аквила (Линда), Маргита Гунароши (Гита), Меланија Мерћеп (Лајна), Милан Настић, Мохандас Раџ (Дас), Наново, Невена Средљевић (Нина), Николас О'Киф (Ник), нокла, Ралф Ротник, Санда Фиона Средљевић Аквила (Санда), Стенли Бергер, Суез Лима, Феривер Фертилајз (Феривер), на енглеском