19-IV-1997.
Након краћег сусрета са ВФУГ (virtual fox user group), извесни Марк Ворнер ме упутио на УбикАгора, јер сам тражио форум где могу да запиткујем.
Данас сам написао прву поруку, дао неком неку ситну препоруку, било нешто лако што сам већ укапирао. Тако је то почело.
Чачкао фактурисање за ДЗ. Нарочито за транспорт, пошто и хитна спада код њих, а превозе и ко иде на дијализу, физиотерапију и слично, што онда фактуришу по осигурањима. А сад их има више - ајде ово редовно радничко, али и то иде по градовима где је ко од пацијената осигуран, а онда постоји и приватничко и земљорадничко. Није више лук и вода, закомпликовало се.
Пита ме неко на сезаму
Написао си неке од разлога за одлазак, а ја бих тако волео да прочитам разлоге за останак. Бар један...
Мени је воз за одлазак био негде '88, и онда је превагнуло то што је кућа била напола саграђена, и што су ме позвали да правимо фирму (која је после заиста добро возила следећих пет година), па сам решио да дам Југославији још једну шансу.
Добро, де, зајебо сам се, ал' ја сам ионако одрастао уз "I don't care too much for money".
Игром случаја, ово је снимљено баш данас - Го, са школом, на екскурзији на Тари. Једина прича које се из тога сећам је да су се шетали уз овај поток, и на крају сви били каљави, осим ње. Умела је да хода, разумела се у блато. Таква нам је улица, од ове зиме, имала је где да увежба.
Спомиње се: Горана Средљевић (Го), ДЗ, екскурзија, сезам, УбикАгора, на енглеском