13-IX-2014.
Готово степениште. Можемо горе кад хоћемо. Недељама сам правио пера и жљебове да то саставим, јер је ту мало могло да се уради машински. Купио сам праву широку столарску тестеру и то полако сецкао, турпијао, док се није уклопило довољно савршено.
Поподне смо отишли до Лене. Однели јој неколико картона јаја. За ручак нам напросто дуне да одемо у Џакарту, само пар километара низ улицу.
Специјалитет дана је Ердингерово пиво, са све келнерским мајсторским цеђењем последње капи пене из боце. Тај су балет посебно вежбали, добро дође да се забаве гости.
Место је остало верно свом имену. Два стола даље сам спазио праву афричку лепотицу, јако тамну и скроз елегантну, непрскану, коса коврџава, никад пеглана.
У понедељак, две ствари упоредо - инсталисао нешто у Синсинатију (КР10 тражи неки чаробни стринг који немам), а онда и нешто око извоза за Белрап (верзија за 2013. коју зачудо нису мењали касније, за разлику од англоса који сваки час нешто фантазирају). Федс стигао до 5.3.5.91.
Маринко се жали на неку реорганизацију и како сад никако не може да прати опрему - шта је где, шта има на себи, у шта је повезано... Покушао сам да му објасним како је радио БолДок, и набацио неке идеје како да то организује, ал' као и увек прц са савршеним апликацијама је што их користе несавршени људи и у њих трпају непотпуне податке, па на крају испадну срање у колору.
Нина се распитује за адаптере за утичнице, да купи или иммао. Кажем да имамо а има и да се купи. Ал' то је испало лоше, контакти нису заобљени па на ћошковима увек нешто варничи, а пластични део уме да сиђе са металног кад се вади из утичнице. Врло лоше. И неочекивано - овде је електроопрема увек била квалитетна, те је појава ђубрета потпуно изненађење.
Осамнаестог довршили већи део плочица у будућој горњој спаваћој. И масу за фуге нашли у згодној бордо нијанси, одлично изгледа.
Некако смо запречили прилаз једном осињаку, па су наредних недеља по одласку мајстора (или сад кад смо ставили плочице? - никако да нађем фотке) осе само излазиле кроз преосталу рупу при врху греде („ту дође један комад, то ћемо после“... па никад) и нису имале снаге да излете из просторије, мада није још имала врата. Почистили смо неколико стотина угинулих оса са пода.
Спомиње се: 01-XI-2023., Белрап, БолДок, Јелена Средљевић (Лена), Маринко Протић, Невена Средљевић (Нина), Федс, Џакарта, на енглеском