Пише ћале
[о камповању] Овде боца од 10кг плина кошта као 10л бензина, 1,33ДЕМ илити 40 динара литар. Штета што Го и Рикардо неће камповати с вама. Било би лепо кад бисте могли сви заједно, као оно кад су Арпи и његов друг били с нама у Борику.
Од комшија и оних које знате, слабо се ко хвали летовањем. Само бизнисмен, Ђуђин зет, иде са породицом на цео месец у Шпанију, а она остаје као веде директор. Од ваших, једино је Брља на мору. Веца и Снеца се пакују за Златибор, на брк Снециног мужа*. Вецин муж иде на пецање, још је незапослен, а ортаклук са Возиним братом није испао како је очекивао. Озбиљни „бизнисмени“ немају времена за летовање, а средње класе нема.
Са Ђетићима имамо русвај. Понудили су да се направи савезна влада са 18 министара, 9:9. На то каже Лабус нема проблема, свако плаћа своје. Јер Црна Гора не доприноси савезном буџету ни динар. Скрасили су се на 5:5, председник владе њихов, потпредседник наш. Седиште њиховог дела владе је у Хајату.
Мило је одлучно за заказивање референдума о останку или изласку Црне Горе из савезне републике. Сад неке странке у ДОСу предлажу да га одржи и Србија, истог дана, са истим питањем. Како су Ђетићи „прелебили са независношћу“, испада да би у Србији било више гласова за разлаз него у њиховој еколошкој републици. Факултети за штанцовање политичара, економски и правни, би најгоре прошли. Сви студенти из Црне Горе би одједном постали страни студенти и морали би да плаћају школарину. Засад је већина њих на српском буџету, и кажу да не би ни имали пара за то. Како ће онда српска предузећа без будућих „директора“? Срећан пут! Мама се пита а шта ако они гласају да остану а Србија за разлаз?
Нина је хтела кући на летовање, али се закомпликовало, јер још нема летова за Сурчин са важнијих аеродрома (Лондон, Париз, Франкфурт, Амстердам, па и Рим). Најближе је до Беча, са ноћењем, или исто тако у Пешти. На крају ништа од тога.
Двајстрећег наишао Берт. Донео гомилу проспеката за Чинкотиг, и бољу аутокарту. Лепа, државно издање, без реклама. Нема других вести. мрвица сад реагује не само на звук короле, него и на звецкање кључевима. Одмах мисли да неко иде да јој набере траве. Ал' интересантне су те радарске уши њене, како чује кад затварам врата на колима - то је тако кратак и слаб звук, а у то време вероватно чује још неколико по сокаку - свеједно, непогрешиво препознаје које је чије, и сквичи на своје.
Још смо редовни на базену. Како рекох некоме на сезаму, „одао сам се пороку нормалног живота“ [неће бити на сезаму, него некоме одатле - претплата ми је истекла пре двадесетак месеци]. И спавању - то сам био писао око подне и очи ми већ монтажне**, где је 16:00. (аха, прешао сам да радим од осам до четири, да имам поподне и да мало уживам у миру и тишини изјутра)
Легенда о понијима на Чинкотигу вели да се ту скршила нека шпанска галија, а коњи се спасли. Ту је дуж обале било доста насеља где је уносна делатност била паљење лажних светионика, и пљачкање олупина.
Температура отишла на 36. Клима некако постиже, спусти до подношљивог. Двајседмог је пала киша, ал' није ништа освежило, само је прешло у „џабе се знојиш, не испарава“, јер је влага отишла преко 90%.
О Форда и његовом методу пројектовања: „Форд би направио гужву и кад би имао годину дана форе. Он напросто два дана пред божић дође са цртежом како би прасе требало да изгледа, и то не где још треба да се тови, него који нам прасићи још фале (е, јел у малим огласима још кажу "прасици" и како дође нагласак?). Срећом, данас и сутра и онда се пакује.“
Сад је ископао и Лајнин телефон. Погледао сам тарифу, до Хрватске би коштало између 0,23 и 1,80$ минут, зависно од јужног ветра и пуке среће.
----
* радио раније у Путнику, сад вероватно у некој приватној агенцији
** на склапање