05-VII-2023.
Качимо дуван да се суши. Скоро све кентаки, вирџинија тек доспева, ал њој су листови огромни, тек ће то бити посао. Од досад осушеног и спакованог има већ 850 грама, па онда још 400.
Током дана се интернет губио и враћао двапут. Поподне око 15:00 се изгубио, а нестала нам је и телефонска веза. Поучен искуством од прошлог месеца, одмах сам звао, не надајући се било каквој поправци истог дана, него само да се запљунем. Ујутро, шестог, наравно, није било поправљено, па сам звао опет, да случају дигнем приоритет, те да издиктирам клинки оператерки опис случаја. Види се да појма нема, можда ни не зна како све то ради, али зна цео асортиман питања. Ал' знам и ја одговоре... а то да ли модем ради и које му лампице светле, то тако није битно кад ти је телефонска линија у прекиду. Но, њој тамо пише да треба и то да пита.
Утом се ускопистио и бојлер, немамо топле воде. Наравно, немам интернет па сам упутство дозвао на телефону... ал' тамо каже да је грешка 05 кад је загушен оџак (није) или слаб напон (не би требало, ал' у унимеру* цркла батерија, откуд знам). Звао Васу Лакатоша, каже пао притисак у грејању, то је. Ајде да видимо. И гле, стварно је пао. Отворим вентил да допуним, ништа. Одем у подрум, разгрнем грање да приђем главном вентилу, отворим и њега, јок, притисак упорно стоји на 0,9. Не капирам у чему је фора, зовем га опет, сад чекам да заврши шта већ ради па да дође.
...и дошао је. Није до напона, имамо 222 волте, није до притиска, нагурао сам 2,8 бара (аха, значи цркао је манометар у подруму, упорно показује 0,9), значи ово је посао за сервисера. И позвао га, „и немој се зајебаваш, то је наш професор“. Видећемо.
Интернета нема већ 22 сата. Дошао је кад се накупило 23. За топлу воду се тај Васин одазвао да ће доћи пре подне, нема шансе да стигне до краја радног времена.
И стварно, дође тип сутрадан, таман кад смо пекли ракију, и очисти вентилатор. Исти онај лик што нам је пре шест година монтирао даљински термостат за тај бојлер. Нисам имао срца да му кажем да ми то ни не користимо, јер не уме да ради онолико споро колика је инерција нашег система. Све те повратне спреге су за процесе чије се стање мења за секунду до неколико минута, а нама се деси да грејање не ради цео дан, а кућа изгуби један степен за то време.
Те смо тако опет могли да се купамо :). Ракије баш и није нешто много изашло, 2,5 литре и још толико патоке. Ни следећа тура, деветог, није била много боља, први казан исто тако или још мање, са другим заједно 4,25 али од 50%. Двије по двије, четирсто двије.
Четвртог смо однели Џенифер и Амелију у Петерхид. Амелију више нисмо видели, а Џенифер је постала као куче - чека нас кад дођемо, јако нас воли, прати нас свуда, кад седнемо легне иза моје столице на бетон и џоња, или легне нама код ногу и изврне се на леђа да се чешка.
Десетог смо отишли и први пут ове сезоне на Пескару. Покупили, по договору, и Веру са ћерком, а ова са новом најбољом другарицом, дакле имао сам четворо одраслих и шесторо деце у комбију. Возили смо се мало дуже, јер прилаз са наше стране је сад боље асфалтиран и последње парче је проглашено за једносмерно оданде, па смо направили 3км више. Понео сам ону малу камерицу и испала је јебигица, нисам ја то добро тестирао на непромочивост, и изгубила је струју. Не верујем да је нешто прегорело, слаба је то струја, ал' мора да је батерија нагло издахнула. Сад, да ли је баш цркла, видећемо. (није, трећи дан се укључила и још има струје)
Драгана звала дванаестог, каже није заборавила него је стравична врућина, ди ћемо сад, прокуваш чим изађеш. Реко шта те боли ћошак, ради ми клима у Јоди, а и не морамо у по бела дана, ево овако предвече већ може и да се седи. А, каже, то тамо код вас у зеленилу, овде код мене кад упече бетон нема шта да га охлади.
Нешто проређујемо са пићем, много нам је свако друго вече. Но, тог дванаестог је (... 33 речи...). Ја завршио другу годину Пространства и таман одгледао две епизоде од треће, кренуо да ређам впас (сад већ побеђујем око 55-57% партија, откако сам убацио да приказује и то; годинама нисам прелазио 20%) и сетио се да погледам задружни вики за серију, има добрих ствари у коментарима уз епизоде, кад ето ње, не може да спава. Два ујутро :). Три ипо чашице, легли у пола пет. Устао у десет, и нисам био нешто нарочито сањив цео дан.
Тринаестог до петнаестог пребацио све податке из Мудре Лије, ака апликације којом одржавам sGradlj.com, у постгрес. Још ни реда нисам написао за то у Пајтону, крећем наредног дана.
За трећу туру кајсије смо пустили да ради дан-два дуже, и добили много више - 7,4 литре, толико смо добили у прве две заједно. Мада, прва тура је била пола туре.
----
* Тако се звао неки рани модел из седамдесетих или ту негде, од неке домаће фирме, и назив је толико згодан и кратак да тешко да има неки електроничар (од шегрта до инжењера) да зна како се то иначе зове. Унимер и тачка. Проблем је кад причају са странцима и кажу унимер и чуде се што ови не знају шта је.
Спомиње се: sGradlj.com, Васа Лакатош, Вера Вранеш, вПас, Драгана Витас, Јода, Петерхид, на енглеском