Код куће, чујем, баба Марта луђа од ове овде. Један дан 25, други дан 3 степена. Овде се бар смирило, стао ветар. Истина, опет џемпер кад идем на посао, цветови магнолије су спарушени (а греота, цело дрво цвета, цветови су розе, са латицама од по 6-9 цм у дужину), ал' зато све остало полако тера. И птичице су се расцвркутале (чуо сам чак и славује), а веверице само шпартају.
Ђуђа, чујем, више није тако популарна у свом селу. Кад је зову у сватове, више не дају да спакује торте и колача да носи кући ћерци (а имала је тај обичај, чак се и хвалила колико је покупила).
Инфлација код куће је око 1% за пола године, ипак нешто мање од некадашњих 300% дневно.
Ја морам да се разглибавам са овим теговима мало, мада зависи доста од музике. Ђока [Балашевић] је, рецимо, често сувише спор, а Бора [чорба] мало брз. Најбоље ми лежи Дисциплина Кичме, ваљда су трефили моју дужину руку, и не знајући :).
Данас смо се чули са Гораном, они ће сад да се селе, сењор Хозе купује стан, али је тај слободан тек за месец или јаче, а у међувремену ће морати да се стисну. Идемо до њих сад у суботу.
У Зиро Дистансу је ових дана било фрке, коју нисам нигде забележио, јер се није ваљда ни десила. Клара је канда била јако срећна с послом који смо урадили ове недеље, баш је блистала од задовољства, „моји момци“, па смо се договорили да у петак после посла одемо преко (мало у шрех) до „Бивољих дивљих крилаца“ (не, нису од бивола, живинска су, рецепт је настао у Бафалу ака биволу) на пиво, цео југо тим. Не баш одмах после посла, него око осам, па сам бар развезао банду до стана и дошао пешке. Било нас је доста, знам да је ту био В. и Јози и још један или двоје. Пијуцкамо оно танко пиво, а над шанком иде квиз - питања се појављују на екрану, а да би се играло ваљда треба некакав контролер, који наплаћују можда долар-два или ништа, то је за разоноду. А и сам квиз не спрема кафана, то је опет нека услуга која се само плати и инсталише, то вероватно истовремено ради у пет хиљада барова диљем Сједињених. Онако успут кренемо да прогнозирамо одговоре... и око седмог-осмог Клара укапира да смо баш добри и знамо свашта, „моји момци!“. И оде до шанка и узме контролер, и кренемо да играмо за озбиљно. Не знам да ли смо ухватили бесплатно пиво на рачун куће, или њен.
Ја сам отишао после другог пива, јер ем сам мало матор за тако нешто, ем уопште нисам расположен за америчко пиво. Нек је то вама занимљиво, ја то не морам да пијем. Ваљда сам рачунао да ће ми шетња годити.
Е после је ту већ било свашта, али нисам био присутан и не могу ништа да тврдим. Наводно је В. навалио на њу, спомињали се адвокати, била запрећена некаква тужба - што сам све чуо у понедељак ујутро, а до краја прве кафе је престало и нестало, није било. Дан данас ми није јасно шта се ту догађало. Јози рече да није било ништа док је он био ту, ал' ни он није остао до краја. Гледао је да ухвати последњи аутобус, и у њему онда заборавио камерицу...