19-XI-2023.
Браћа Азири (старији и млађи) су радила три дана, од шеснаестог до осамнаестог, и полепила плочице у будућем купатилу и рупи, ака кујници. Техника је поприлично одмакла откад смо ми последњи пут то радили - имају некакве нивелаторе, што су ситне пластичне стеге, које се убаце између две плочице и кроз комад који вири се протера пластични клин, па их то стегне тако да стоје равно једна уз другу. Прислониш лењир и нигде нема зазора. А башка што су хоризонталне фуге строго постројене у хоризонталу, ни не почињу да раде док не нацртају линију и то под јаким зеленим ласером. Да не спомињем да смо хтели мало да се дувамо са својом сецкалицом за плочице, која је нама деловала баш моћно кад смо је купили, кад оно имају двоструко већу и јачу. Данас паузирају а у понедељак крећу са подовима.
Приде имају и те додатке за брусилицу па буше савршене рупе за цеви и утичнице, чак исецају четвртасте рупе где утичница не може да се извуче да дође преко плочице... ма, чудо једно колико је то узнапредовало.
Деца сад лежу још касније, чак око 4 или 5, јер су ухватили штос да се играју роблокса са Анитом. Нина им успостави везу са Гораниним лептопом на Телеграму, па се и виде и чују док се играју, и то траје сатима, и тако већ другу трећу недељу. Зато је преподне тишина, и штагод да смо мислили да радимо горе, мора ипак да сачека јер обично подразумева некакво лупање и стругање - мислио сам да векшмајзлом скинем растопљену пластику са пода, ал' то је тачно изнад плаве собе, где спавају Раја и Виолета, а чуло би се сигурно и у жутој. Мајстори су ми оставили неку диско шмирглу, па ћу то да натакнем на брусилицу и тим да поскидам.
Јутрос у 11:22 порука од Лене: „појавила се друга розе линија“. Питам „на штапићу?“. „Да, да“. „па срећно“... и тако, сад чекамо седмо унуче :).
Увече смо се издиванили са Гораном и Стенлијем, баш добар диван био. Неша није хтео да се појави, ал Аниту смо видели. Наишло ми надахнуће па сам се сетио доста вицева. Кревет је сад у новој конфигурацији, пошто је она увече шмирглала коси део плафона и оно око прозора, тачно над местом где је био кревет па смо га зато прегурали уз наспрамни зид, и остаће тамо док не офарба тај део. Те смо седели на кревету, овог пута са лептоповима на страни где нам сад дођу ноге - досад смо седели уз моју бочну ивицу. Њен гугољ стоји на оном прастаром сточићу што је још 1963. стигао у комплету са рекс фотељама (архитекте Драге Краља), који је скоро као нов, једино што је пропао лак горе, и то још док смо на њему држали кадицу да купамо бебе... Но, и тај је у плану за обнову. Мој Наново стоји на њеној кројачкој столици, оној што се окреће, па се био прегревао јер је лежао на тапацирунгу. Подметнуо сам му једну подну плочицу и још пар ужих комада, да се проветрава.
У међувремену су се диваниле Нина и Лена, и „ма батали све те приче, веруј своме телу, зна боље од тебе шта ти треба а шта не“. А Милан, будући срећни отац, је отишао на ручак са Стојаном, будућим срећним дедом, да му саопшти благу вест, и добио и он савет: „само уради све како она каже и не притискај дугмиће, нећеш погрешити“.
А онда смо нас двоје прославили. Уз дежурни релаксатив, вишњу... која сад отприлике стиже на онај списак „ово не иде из куће“. У ствари, списак износивог се већ скратио на кајсију и тутифрути, док не видимо каква је крушка.
Ујутро су мајстори дошли. Нема везе што смо легли нешто пре три, она је у седам већ била на ногама - био сам се и ја пробудио, ал' сам се брзо предомислио. Са подним плочицама су кренули из рупе, тј кујне. До поднева, кад сам их други пут обишао, су већ били на трећем реду, што је приличан успех кад се преброји колико плочица су морали да секу - бар две трећине првог реда, и сваку на ободу рупе. Како сам већ сто пута рекао, имамо свачега, али слабо имамо правих углова.
До краја дана су урадили отприлике пола салона, све до жутог кабла који и даље вири из пода. Туд је некад пролазила бочна телефонска линија, па смо онда то баталили а туда провукли тај кабл, који је спајао жуту собу са рупом код мог стола, па је тако могла да се користи и машина у том буџаку, где је иначе увек била слаба бежична веза, некаквом иронијом простирања таласа. Није дуго издржало, јер су га пресекли кад су бетонирали грејање горе, ал' смо кабл оставили бар да повуче други кабл кад буде требало.
У среду је скувала сарме, што смо јели, наравно и сутрадан. У петак је требало да буде пауза, да једемо нешто друго, ал' је Линда тражила 'peeling egg' (јаје на љуштење), што ће рећи гибаницу, воли оне средње слојеве да јој баба раздвоји. То волим и ја, ал' је то истовремено и једино јело где морам да пазим, не више од једног комада дневно, иначе ружно регургитирам. Те смо то јели два дана.
До четвртка је већ салон био готов, и купатило, остало је још само предсобље и да се исфугује свуда. Изгледа... да га не познаш. Е сад још зидови... ма, имаћемо разоноде целе зиме.
У петак звала и Драгана на кућни број, јер јој се загубио мој мобилни кад је мењала сим картицу, наводно је јако застарела, са њом не може ни 4Г да хвата. Каже опоравила се. Да питам ове наше мајсторе да ти замене каду? Јаој немој не усуђујем се, само ми фали још једна тура мајстора, ал' мораћу једном, засад ми још није проблем али боље бити неће. А, реко, не иде ти више то дизање ногу? Да, излази се из штоса...
Договорили смо да можемо да кренемо са следећим циклусом френдз партија, само не овај понедељак него четвртог децембра.
У Лидлу се најзад појавила инстант кафа. Од оног што смо пробали у међувремену, Нестле је онако... стандардан и јаче печен, може, Јакобс нам се не свиђа ал' је двоструко скупљи, Гранд је јефтинији и сасвим добар.
Е у петак су почели да се појављују ситни знаци замора код њих, у ствари још у четвртак пред крај - замесили су и последњи џак лепка, и имали су довољно да са тим заврше, ал' им није ишло, остала су врата од спаваће собе која су укосо, не слушају очи, метар се укосо чита, већ су остали сат ипо преко редовног, и на крају дигли руке, завршиће ујутро. Донели су још 10кг лепка (иначе су џакови од 25) па је овај млађи и виспренији брат фуговао где још треба, а овај старији се патио са вратима, и видим да му није јасно шта да ради са тим. За тај десни крај врата сам му буквално донео комад хартије да исече према простору, па да то пренесемо на плочицу. Тако је већ некако ишло, мада ни то не баш најбоље. Нит он има ту геометрију у глави, нит га очи баш служе, и та плочица у ствари и није легла како треба, врх штрчи милиметар-два изнад пода.
И јесте овај прао фуге четири пута, и њихов момак изнео све што смо му казали, чак је спустио и стара терасна врата и на крају и однео иза гараже, и све то у збиру изгледа одлично, чак су и рупе за утичнице уредно исфуговане где је утичница у плочици, односно изрезане па покривене поклопцем где је могао да иде преко плочице, али се види на више места да њихово мерење није баш савршено - оду и по 7-8мм тамо-амо, види се под косом таваницом и у купатилу и у рупи, и ту око врата... И поврх свега цена није баш 4 €/м2, него 12... у збиру 1000€, чему се баш нисмо надали, ја сам рачунао на неких 800 у вр главе, ал' ајде, кад смо их пустили да раде пристали смо и на то.
Ал' смо зато одустали од туш кабине од стаклене цигле, и уместо тога звали Ђолета пенџераша, каже може, а има и хармоника врата... тим боље, то нам се некако више свиђа. Е још то, и да Сафет дође и уради плафоне и зидове, и Васа да окачи бојлер, кењару, вукашина и славине, па даље можемо сами.
Спомиње се: Анита Џенифер Бергер (Анита), Васа Лакатош, векшмајзл, Виолета, Горана Средљевић (Го), гугољ, дежурни, Драгана Витас, Јелена Средљевић (Лена), Линда Роза Средљевић Аквила (Линда), Милан Настић, Наново, Невена Средљевић (Нина), Ненад Бергер (Неша), Рју (Раја), Стенли Бергер, Стојан Настић, на енглеском