10-I-2001.
Како нам је оно пукао вадичеп за време дочека, први пазар у години смо промашили па смо тек за други пазарили нов вадичеп, онај келнерски (највише личи на онај предратни, само што има на једном крају и онај четвртасти отварач за пиво). Било је три сорте таквих отварача, за 2, 4 и 6 долара (онај скупљи има дебелу пластичну дршку и гумену облогу да не клизи), и док сам куповао једна госпоја баш пита неког где има отварача за вино. Ја јој покажем, а она пита да ли сам видео оне са две ручке. Јок вала, то ни не тражим, такав ми се сломио у руци. И мени је, каже она...
Пре неки дан, преписка са мојима:
Каже да је разговарао са Грегом и Фордом, који, наиме, имају план да по новој години посете Зрењанин као цетвороцлана екипа, коју би сацињавали њих двојица, нека жена и ти.
Баш лепо од њега што се договара, још кад би мени неко нешто рекао на ту тему, баш бих се обрадовао, а још кад би ме питали за мишљење, вероватно бих се онесвестио од изненадења. Мислим да цу да минирам целу ствар, нек се носе у три лепе и Брља и Зиро, само цекам да ми доде нешто црно на бело из Солт Лејка па да одиграм неку варијанту освете малог Кинеза. Стварно ми их је вец доста и једних и других.
Што се доласка тице, ми смо више за летовање, о свом трошку и без ових фаца са посла. Лицило би ми малтене на оно "летовање у Башкој Води" својевремено, кад видаш исте оне с посла и од куце. Не бих више да петљам са њима, јер све је тако мутно и неизвесно и сваки цас се мења, а мене врло слабо обавештавају.
А госпоја која би се појавила претпостављам да знам која би могла бити, само ми она још фали.
Кад се Јози вратио, прицао нам је друго. Наиме, да би [ти] довео децу да овде наставе школу, јер, ем је боља. комплетнија и квалитетнија настава, а истовремено далеко јефтинија него тамо. Ми би то волели, јер би бар деца била са нама. Не знам да ли је то било само размишљање у друштву са Јозијем или озбиљни планови.
Мислим да је промашио нијансу, нагласак је био на "џаба га што је наша школа ем боља ем јефтинија, кад сад нема теорије да се укаце назад након преласка на ово". Мислим да би и Лена и Нина имале проблема да се укљуце у програме, а Го би само могла да стартује испоцетка. Сад шта је ту је, ово америцко, колико год је лакше и тање, толико се јаце броји у свету. Пара врти.
...
Тих 20% [који треба да остану Аваију] смо се Брља и ја договорили овде, али је он томе дао тако млаку подршку, да ми је одмах било јасно да је у суштини противан. Нема везе шта од тога што прица он мисли озбиљно, а шта су пробни балони, баш ми је важно да цујем шта прица. А то што би Аваи требало да добија а неко други да ради - па тај Аваи смо и он и ја, а од те лове би ваљда и тим радницима било боље, јелда? Пу, ал се стисо.
Око посла у Солт Лејку:
Размењивали смо пошту, а и цули смо се пар пута телефоном, вец сам послао скенирана документа (тј све у електронском облику, ништа физицки папири, али то овде важи - ретко кад имаш да неки папир не важи без пецата - у најгорем слуцају ти треба да је копију оверио јавни бележник, а то ми банцин бележник уради фрај као муштерији). Најважнији документ је копија првобитног захтева за визу, а то је код адвоката [Баран] на Флориди. Нисам био сигуран да ли це дати тек тако (тј ко му је важнија муштерија, ја што сам му донео посао на руке, или Прајм који све то плаца), па сам кренуо преко његовог сина [Џек], с којим сам се дописивао још у време бомбардовања, а који је опет добар пајта са мојим будуцим шефом (мали варош овај континент, сви се познају :). Елем, син је прво ошацовао да матори неце тек тако дати, јер не би било лојално према муштерији, а пар сати касније је јавио да нема проблема и вец је саставио оца са мојим будуцим шефом.
Инаце, једну ствар смо се зезнули: догодине је у Солт Лејку зимска олимпијада. Уз све моје гадење према организованом спорту и слицним видовима шоу бизниса, то може да знаци повецану колицину пара у граду (и сезонско поскупљење свега) где и ми можемо добро да продемо, да буде некаквог посла и за њу и за децу.
На УАу већ неко време траје расправа да ли да фокс буде део будућег Ликовног Студија (ака визуелног) тачка нет, што је неки нови скуп рантајмова заједничких за више језика (спомиње се и вбејсик тачка нет, и некакав цис, ака си шарп), па је сад ту дилема да ли да се фокс уклопи у све то и притом изгуби оно што га чини собом, локалне курсоре, своју базу података и сто других пицабоца које ниједан други језик нема тако на дохват руке одмах из кутије, или да се развија независно, у свом правцу.
Ту је већ било доста притиска из Мајкрософта, поткупљивани су програмери (нпр. МТВ, који је баш био гласан заступник тезе о независном развоју, јербо онда не морамо да чекамо да изађе следећи Студио, ми смо мањи и независан производ са много мање бирократије итд итд). Наличје тога је да ће ван Студија фокс бити још мање видљив, са још мање муштерија и што ће бити још лакше да се прода прича да га треба утаманити.
Данас је управо покренута тема #00461780 са баш тим насловом, „Треба ли фокс да буде у ВС тачка нету?“. Јер, био је укључен у верзији 6, а сад треба да изађе седмица, па је питање да ли да изађе посебно, са свим осталим онако како јесте, или да му се замени мотор и да уместо својих рутина користи оно што дот нет треба да има, што у овом тренутку баш и није спремно за позорницу. Ту би, истина, помогло што је доста људи на том пројекту управо писало сам фокс претходних година.
У дискусију се укључио и Грент, врло обазриво, „Мали мекани није објавио КАКО ће ВС бити на располагању кад изађе, као ни да ли ће поједини језици бити доступни у засебним издањима“. На то један пита „а ако онда седмица излази без ВСа, што не изађе одмах, шта се чека?“.
Неће бити DWIM() функције... (do what I mean [not what I say] - уради шта сам мислио [не шта сам рекао]). Вели Џо, „то иде само у си шарп, тамо имаш главни мени где имаш да бираш или DWIM или излаз“...
Наравно, Јан је одмах нашао баг, каже кад имаш два комбоа са нешто кода у методу за додавање редова, и тајмер који ама ништа не ради, шестица (а вероватно и седмица) одмах крену да троше процесор навелико...
М. Ешерс каже „ајд да се не залећемо, прво да убедимо Мали мекани да нам да поштену шансу да им направимо нешто пара. Да сложимо отворено писмо, ту могу лако да се прикључе и они који немају времена да се придруже расправи“. То мора да гађа горње ешелоне у Малом меканом, који су озбиљно забаталили фокс - не да га не рекламирају муштеријама, већ добар део радника нема појма да фирма уопште има такав производ.
Колико сутрадан је Грент објавио да „шта, нема више багова? Канда можемо да кренемо са испоруком седмице...“.
То вече смо отишли до Крогера да пазаримо негде око 20:30, јер смо се већ навикли да то ради даноноћно а овако увече нема гужве, полице се већ допуњавају за сутра, ма има свега, нарочито места за паркирање.
Глупа кутија иза је продавница пића. Има око 200 врста пива и ко зна колико врста свега осталог. Били смо, ваљда, једном... и чак не знам ни да ли смо нешто и купили, избор је превелик а чисто сумњам да је ту баш све свеже.
Рик послао фотку како седи за овећим писаћим столом, пред њим лептоп, овећи мобилни, са стране монитор (личи на нешто од бар 19 цоли, ако не и јаче) и тастатура... Сако, кравата...
Спомиње се: Аваи, Алан Робин (Форд), Горана Средљевић (Го), Горан Стаковић (Брља), Грег Рубентал, Грент Лорел, дочек, Зиро Дистанс (Зиро), Јан Бренкелен, Јелена Средљевић (Лена), Јошка Апро (Јози), Мајкрософт (Мали мекани), МТВ, Невена Средљевић (Нина), Рик Нетер, УбикАгора, фокс, Џек Баран мл., Џек Баран ст. (Баран), Џо Волк, на енглеском