02-VI-2009.
Играм биџулд. Нек се памти мој најгори резултат.
На суседним снимцима видим да нам је Ејмили била у гостима за викенд. У недељу смо заменили и стубове на улазу, пошто је стреја хтела да падне, а они као стубови од ливеног гвожђа са фрцоклама су већ одавно зарђали. Две греде 4х4 (сад да ли баш 4 цола или 3,75...), офарбане оном белом што не сме унутра...
Торта рођенданска је потрајала некако до недеље увече, јер су Нинино и Ендерово парче морали да чекају да се они врате са мајсторлука - напокон су мењали мотор на нисану. Нина је лепо изгорела тамо где јој се померила бретела и где су се гаће повукле, тј тамо где се није намазала. Мотор је на месту, механички спојен где треба, сад још да добије жице и црева, тј струју, уље, воду, 'лектронику итд. То је мотор који су набавили још прошле године, ал' никако да ухвате два викенда заредом да га ураде, најзад сад. Пали, иде, једино се још гаси на леру, и заборавио је да тури заптивку на филтер за уље па тамо пушта. Још то да среди и биће ко нов.
Та стара кола су на цени као реткост, има их још неколико по крају, и власници скоро да се и познају, малтене су некакав клуб. Модел је канда био трефљен - и сад се прави, наравно у новијој верзији, и тог новог има доста на друму. Требало би да нема проблема за муштерију... осим ако још треба да има и паре одмах. Но, пошто се он доста возика, а деси се да и она треба некуд да иде у исто време, онда је нисан остао онако њему до даљњег. Неће бити проблем и ако се прода, џамбас има резервне коње - један мотоцикл је добио џабе, други купио па продао скупље па купио трећи за разлику...
У Сијетлу, Тајм Ворнер се још погађа око термина и услова, али већ је почело мешање особља између њене екипе и једне друге фирме с другог краја града (сада у истом власништву). Њен шеф тима би требало да оде тамо да им пренесе технологију и да им практично изиграва некаквог шефа у прелазном периоду, а Го каже да њу већ ионако рачунају као сениора, тј вишег заслужног народног уметника, па би требало да се њен непосредни шеф и она помере за по пречагу навише, с тим што врапце нико ништа није питао, а и они знају да је она 2-3 пута поткованија од тог штефа. Рикардо је добио повишицу, са 12 на 15 долара на сат (поређења ради, ја сам пре десет година имао 22, као слабије плаћени гастос). И наравно, Мали мекани је то, нема сталног запослења, вечити привремени.
Од јула треба да пређу на плате какве су у Ворнер Бросу (наводно веће, и са више годишњег). Још се комешају тимови, они из Архипелага (једна од раније купљених фирми) би требало да сарађују са њима, па и да се саставе, с тим што би и даље пословали као засебна марка. Но, њима се баш не долази јер им је далеко, а и одозго влада омањи хаос, ни информације ни наређења не цуре у пуном тексту, па у ствари нико ништа до краја не зна, и сви изгледа зазиру од преношења вести које публика не би хтела да чује. Мада ми не звучи лоше - боља технологија се шири унутар фирме, боље се распоређују, ал' понеко ће бити мањи ђидија него што је био, или ће морати да претрпи још неко угануће трепавице.
Го би да пређе у неки од тимова где раде ствари које се њој више свиђају - тј, игре које је она волела да игра - али би то било мало далеко, морала би чак да тера кола сваки дан, или да узима аутобус. С друге стране, још се није слегло ни ту где јесте, јер ако шеф прелази, онда треба да се озваниче и померања настала његовим одласком, што се још увек не зна на шта ће да личи.
Пише ћале „Овде су све патике плаво беле или плаво црне и тиме се завршава спектар боја“. Ех.
Овде су СВЕ патике сиве, или морају да имају бар неки део сив. То је однедавно да су измислили боју, и та места где је Го купила наранџасте су вероватно испредњачила охохо. Зимус сам једном, од дуга времена док сам чекао док њих две пробају обућу, прошетао поред патика у две или три радње, и све, али све су биле сиве, у најбољем случају беле са понечим сивим та тране и сивим ђоном. Можда два-три посто су имале неки детаљ у боји, али то није покривало више од 10% површине.
Као што сад тражим сијалице да нису жуте. Кад су почеле да се појављују ове мале неонке, ми смо одмах кренули да их купујемо, док још нису биле тако јефтине, и одлично смо урадили, тада се исплатило. Коштале су можда нешто више него данас, али су имале чисто бело светло и раде и дан данас, иако смо их купили још у прве две године и селили онолико пута.
Од сијалица које смо купили у последњих две године (за оне стојеће лампе, и где је још усфалило), цркле су већ две и још се две спремају - жмирну понекад. Производња, Џенерал Електрик, кинеске. И то жуте. Пардон, то се зове "мекано бела", нешто као некадашња млечна, а намештена је да вуче на жућкасто да би имитирала стару жаруљу - то се, као зове топла боја, шта ли. Иако је то у ствари међу најхладнијим бојама, око 2400 степени Келвина. Ја сам хтео нешто топлије, ако не може баш 7000 Келвина као што је сунчано светло, а оно бар 6400 као што имају сијалице из 2000 и 01. Ал' ваљда овде има неки закон да ништа не сме да остане бело...
Сад су се појавиле сијалице на светлеће диоде, које имају лепо млечноплаво светло... и све што има у радњи (само једној, засад), кошта ђаво ипо, сијалица са само 9 ледовки кошта 45$ и има навучен жути филтер! Што рече Сека Сабљић, серем вам се у тон филм. Тојест, ако не може да се скине. [коју годину касније сам нашао да то што сам видео жуто није неки филтер него се та пластика тако прелива на ивицама; ледовка има своју фреквенцију и може да се направи за било коју боју]
Стигао је за Лену и први резултат оних тестова од пре неку недељу, за енглески. Од пет или шест делова, у два је оманула по један бод, у осталима максимум. Било их је који су урадили то боље од ње, и били скроз битни, нарочито за састав - оно, "ура, надбио сам Лену". "Јеси, на тесту, али ја пишем боље од тебе". Ћеф им је да је бар у нечему надвисе, макар привремено. Довољно су интелектуално самосвесни да знају да је и ово било кратког домета, јер постоји разлика између "ја умем боље да напишем писмени задатак" и "ја боље пишем". И професорица каже да они који најбоље пишу увек прођу нешто слабије на том делу испита.
Професори су је изгласали за најбољег ђака из природних наука за цео трећи разред (у школи од 1600 ђака), с тим што ми је рекла да она то званично још не зна, пошто јој је то шапнуо неко од професора, и још је притом приметила на његовом столу резултате гласања - јесте да су били само иницијали, али број кандидата је баш мали тако да је одмах знала ко је ко. Добила је осам, други је добио четири, остали по два, један или ниједан. Прво смо се питали како је могуће да неко добије нулу, па је вероватно објашњење испало да је неко предложио свог резервног кандидата, јер је главни већ био предложен.
На послу, састанчење... посебно финансијски састанак (не око фирминих пара, него у Федсу, у делу где се фактурише пацијентима и региструју уплате и ко је шта платио - шта лично, шта осигурање), посебно за СФБЦ (они су заиста вашка обашка). У Шећер неки имејлови не стижу, али стижу Лори кући и Дејвиду на Купину (ака блегбери). Дејвид је штогод заузет, штанцује фактуре муштеријама. Нека муштерија се жали да је ескуел наредба испала компликована, тако вели грешка. Јан вели да се то догађа кад трпа више од 19 сламчица истовремено у замрзивач, јер у фоксу функција Inlist() дозвољава до 24 параметра; наредба за ескуел нема то ограничење. Јок, каже Дас, било је 15 сламчица... А да проба са друге машине? Док Јан то сутра прочачка... Кратка прозивка. Он вели да одлаже све своје за четвртак или наредну недељу јер нема ништа готово. Ја чачкам последњих пар багова у преводом. Хана нема ништа јер чека да чује од Суез је ли оно ваљало, негде у Ламстеру ваљда. Најављује се нека расправа око ФЕТ (пренос смрзнутог ембриона), јер је и ДрСперм имао неке идеје око тога, долази и то на ред.
Ја сам имао неког проблема са Змајчеком, морао сам да бутирам у сред разговора. Кад сам се вратио, пита Лора има ли онај педееф конвертер неке везе са оним имејлом што је Ник послао малопре. Наглас сам се питао шта је безнадежније, да му пишем или да пробам да га зовем... ма, пробаћу обоје. Прво сам му писао, а онда покушао да га зовем. На имејл одговори кад тад, а на позиве се одазове отприлике из шестог пута. Тј неки виде (још-не-)конвертоване документе, неки не... нешто ту нестаје... А конверзија се пушта у 0:23 сваке ноћи, и исконвертује све ворд документе у педееф, од следећег дана виде само педееф верзије. Или треба да им наплатим сваком по 100$ да им то појединачно објасним, да за едитовање тих фајлова имају форе до поноћи, после тога ћао здраво.
После сам са њом још сат ипо чантрао о томе како ко броји трудноће - како СХЕТ, како КААР, како Аустралијанци. Шта је биохемијска, шта клиничка, где се броји ектопичка, и да ли је ту у нечијој дефиницији изостављено неко „не“... Оно кад мораш да дебагујеш програмски захтев. И онда још обичне вредности шифрују овако, нпр за бројање феталних срца: вредности од 1001 до 1007 значе 1 до 7, 1009 значи нулу, 1008 је "нема ултразвука", 1000 ектопичка. Госпођо, ко вам је то радио...
На системском нивоу, прочешљао сам цео код да видим где се јавља Applic.GetCaption() и нашао укупно један (!) случај. Мислио сам да ће их бити на десетине. Јер GetCaption() је функција која се појављује на сто места, ма хиљаде, то довлачи све могуће текстове на текућем језику (чак и ако је језик локална варијанта енглеског - имамо и британску и канадску варијанту), и нимало не помаже што код за њу постоји на два места. У намери да је уклоним из Applic објекта, проверио сам ово и нашао да је то негде код Норма. Обрадовао се кад је чуо, одмах је исправио а ја сам онда уклонио функцију из класе Applic и тиме је успела кодектомија за данас. Мало ли је.
И за следећи викенд, око шестог јуна, нам је опет била ту Ејмили. Договор са Ендеровом бившом је да је дете пола-пола, што ће рећи да је радним даном код ње, а код њега за сваки други викенд и преко распуста.
Спомиње се: биџулд 2, гастарбајтер, Горана Средљевић (Го), Дејвид Бертон, Ејмили Аквила, Ендер Аквила, Змајчек, Јан Бренкелен, Јелена Средљевић (Лена), КААР, Лора О'Хера, Мајкрософт (Мали мекани), Мохандас Раџ (Дас), Невена Средљевић (Нина), Ник Скејџ, Норман Шен, превод, Рикардо Мануел Бариеро (Рикардо), Суез Лима, СФБЦ, СХЕТ, Федс, фокс, Хана Блербери, на енглеском