11-VI-2009.
Ехинација на улици лепо цвета, пало пар одличних фотки, и једну окачим на ппп. То покупи Њалтер и објави на насловној страни свог енигматског часописа, и штавише, затражи адресу да ми пошаље примерак. И то је чак и стигло.
Ова фотка, снимљена данас.
У фирми, на великом четном састанку (где су практично сви)... цео дан понешто. Оливер се први извињава што неће бити ту, канда опет код лекара а онда и на ручак. Он је ионако већ на Новом Зеланду (био је дотле ваљда по Британији и Ирској). Џорџ пронашао фору како да шаљемо СМСове пацијентима, јер је неко истраживање пронашло да је то најбољи начин да их подсетиш кад треба да узму лек. Фора је да то иде као имејл, где телефонски број буде име, но је фора да треба знати оно после @. Нашао је сајт где има списак, бар за америчке и канадске провидуре, па ћемо онда туда. Јан се слаже, то смо одавно хтели а баш добро што је дошло на ред. Пробао сам и ја, послао себи, ради, само треба знати како се прави адреса.
У Федс сам убацио нову класу, Федсстазе.прг, да ставим на једно место све могуће пиздарије које се засад налазе на разним местима, пре свега око баратања разним фајловима који иду уз пацијента (извештаји штанцовани као документи у ворд или педееф формату, фотке из камерице, фотке или видео са ултразвука и ко зна шта још), а онда и за поједине ствари у самој апликацији. Још мало увођења реда и кодектомије - зашто би се исти проблем решавао на двадесет места?
Још пицабоца у валидацијама за агенцијски извоз, аустралијска верзија. Има ли томе краја. Стотинак поља, нека и са три-четири правила која треба проверити.
Новост у кујни: сад прави четвртасте муфљузе (в. Кућни) јер чему зајебанција са оним модлама, овако испече више одједном, једино што тако исечено има кору само горе и доле, не одасвуд. Ал' кора ионако није главна одлика.
Сутрадан сам чак стигао да чачнем и нешто кода за sGradlj.com - почетни програм и GENSAJT08.PRG, генератор за Обичаје урођеника.
Поподне одвезао Лену на једну од матурских журки... пошто слуша напредне предмете, тј више течајеве редовних предмета, то обично буде у групи са старијима. Прошле године је тако слушала већину предмета, па је практично славила матурски са оном групом што је најесен отишла у Блегзбург, и онда цело лето ишла са журке на журку, упознао сам те богатије крајеве града поприлично. Вирџинија Бич је настао у огромној боровој шуми, и некако је подељен на део северно од аутопута, до ушћа, и јужни, који се пружа скоро до неких мочвара на граници Северне Каролине. Већ према томе шта се зидало, мењао се и метод. Јужни део је јефтинији, и тамо има више насеља где су приликом градње напросто искрчили све и зидали где је нацртано, па после додавали дрвећа где дође. Северни део је за богатије, ту нема баш кућа у низу или збијених мек меншна, ту се крчило само колико да се угура кућа, што мање то боље, па те кућерине имају хладовину, све то баш лепо изгледа, осим што су све то дашчаре обложене циглом а не пластиком. Ово где сам је одвезао је исто било негде, штавише са излазом на воду, на један од рукаваца/залива.
Наравно, негде око поноћи сам отишао и да је покупим.
Увече снимао свице пред кућом, читав рингишпил је био око магнолије, али колико год да је занимљиво за посматрање, толико је зајебано за фоткање. Имам нешто осредњег видеа и ниједну добру фотку. Да не знам да треба да видим свице, не бих знао да су то свици.
Сутрадан, једна од оних летњих олуја са огромним облаком, муњама, скоро без грмљавине, и без капи кише. Време, у ствари, спарно. Ово нисмо раније виђали, мада, ако ћемо право, пушили смо унутра и нисмо тако сваки час излазили.
Пролом облака је наишао тек тринаестог, опет неких петнаестак милиметара ако не двадесет. И наставило да падуцка и наредних дан-два.
У школи, Лена је проглашена за ђака генерације и за енглески, не само за природне науке. Каже да је ови на наукама малтене сматрају за члана посаде а не за ђака. Дође више као асистент.
На западном фронту, таман кад је Го мислила да се помири са судбином и гледа како да се удене у постојеће прилике (које се мењају из дана у дан, реорганизације су у току и још се не види где ће шта да стоји, као да праве већ трећи распоред), стигне јој порука из Мајкрософта. Тамо састављају нов тим за нешто скроз ново, интерактивно играње са рачунаром али без да држиш било какав комад електронике у руци - ништа прекидачи, ништа мишеви и остало зеље, него има неколико камерица изнад монитора и то онда гледа шта ти радиш и на основу тога покушава да погоди шта хоћеш. Е шта би то имало да покаже играчу, и шта би то све могло да ради, ту су још штогод празни, траже се садржаји.
У екипи за тај пројекат има пар њих што је знају од раније, један је радио у Орланду, и питао је "јел' би се ти преселила из Орланда у Сијетл?". "Ја сам већ у Сијетлу, има година ипо." "Еееее, одлично!"... то ће сад бити пар узбудљивих недеља док се не види где би јој било боље. Наравно, ако плаћају значајно боље него браћа Ворнер, јер каже њој је добро и ту где јесте, али ако јој се пружа прилика да ради на нечем тотално новом и за добре паре, па нека је то и у Малом меканом, онда што да не. Њој се у ствари баш не свиђа садржај који раде - много инсистирају да у игри морају да имају оружје, плесачице, фаћкалице, табаџије и остало зеље, нема ничег за женску публику. Држимо палчеве.
Спомиње се: sGradlj.com, Горана Средљевић (Го), Јан Бренкелен, Јелена Средљевић (Лена), Кућни речник, Мајкрософт (Мали мекани), Њалтер, Оливер Бајфорд, ппп, Федс, Џорџ Вајтли, на енглеском