17-II-2007.
Неко на сезаму кука што нема изопропил алкохола. „У апотекама сам наравно тражио, и не држе га.“. Значи и даље треба хватати везу у велетрговини. И ми смо га једва набављали за фирму. Изгледа да је након осам година остао поЂеднако неухватљив. А овде га има колико хоћеш, али нема обичног алкохола.
Нина решила да угради нове опруге и амортизере у своја кола, да буде спортскије и тврђе него што је било пре. Ендер јој је набавио шта треба, било је већ његовог алата код нас, а купила је и она шта алата треба, чак и клоцне. Она је нашла на мрежи шта кад где и како дође, па смо се наређали око кола, на температури тек нешто изнад нуле. Срећом, ако је и било нешто ветра, то дува с пучине, па нам је иза куће заветрина, нека вајда од тога што смо у средини низа. Суботу смо изабрали јер нити она има да иде на посао, нити Лена у школу. За мене је још који дан свеједно.
Мој главни задатак је био да сабијам опруге. За то постоји специјална алатка, дугачак завртањ са две куке, једна на једном крају а друга се помера по дужини, окретањем матице неколико десетина кругова. Срећа у те рукавице, и у топлу јакну, иначе бих се смрзао ко дупе.
Не знам колико је то трајало, у суштини је успело све како пише, осим што су последња матица и неке платне и подлошке на самом врху, тамо где је то спајала једна додатна попречна шипка, која ојачава целу конструкцију, завијене погрешним редоследом, па смо тај део поновили, но то је било само додатних петнаестак минута... што се отегло и на сутрадан. Рано се смркава, нек је овде зимски дан бар пола сата дужи него код куће. Приде, била нам је запала једна матица негде у мотор, и баш је никако не видимо, па је Нина онда у недељу после ручка отишла да купи нове. Онда је запело око задњег, ту на врху има једна матица коју не можемо да скинемо јер је малко у дољи. Купили смо брусну плочу па ћемо да је срежемо - имамо другу, треба нам само подлошка.
Горану звали са факултета да дође и одржи једно викенд предавање, да виде садашњи студенти шта може да их чека ако буду добри и дипломирају. Ту смо нешто и планирали, ал' није се остварило.
Додатни разлог што Нина сређује кола је и то што се фирма из нашег комшилука (мање од четири миље, што сам рачунао као „ту близу“) сели у Норфолк, истина тек негде на пролеће, па ће имати више да се вози. Кад смо оно ишли на море 2000. прошли смо туда, на ваљда ћошак од тог места. Изгледа да смо тад боље залутали него што се сећам.
Она је тако данас без кола, а пошто је и Лену требало да возим (данас је опет неки бајаги празник, не иду у школу али треба да ради неки пројекат са другарицом), возио сам је и то први пут у Норфолк. С обзиром да је празник, није била нека гужва. Председнички дан славе само државне установе и банке (банке користе сваку прилику да не раде, тако да што више уплата касни и онда наплаћују казне), но и то је довољно да се гужва смањи.
До тамо има отприлике осам миља, и то је строги центар Норфолка - около баш онако солитери и пословне зграде, а до аутопута има један семафор. На крају улице укотвљен брод са прамцем у висини трећег спрата, баш делује импозантно. Мораћемо који пут да се прошетамо тим крајем. Тачно преко пута од фирме има гаража, тако да за паркирање не би требало да буде проблем, нарочито ако имају безецована (а можда и плаћена) места.
Шон се нешто јављао ове недеље, хтео је сам да проба да компајлира програм и наштанцује дискове (ипак је он некакав програмер), јављао се док му нисам дотурио потребна упутства (наравно, не сва, нисам му одговорио на оно што ме није питао) - то наводно пре него што ми пошаље завршни чек.
ЈуниЏуЕл, што се мене тиче, може да се слика док не видим паре.
Пејџ никад није био нарочито брз са парама - јер не плаћа он, него фактурише зимовалишту за моје услуге, па онда док то код њих дође на ред, па док он добије паре, па док он пошаље мени чек... умело је да траје недељама, некад и месецима. Али никад није омануо.
Осамнаести. Видим да сам писао ц7, наследника старог catal6.prg, и то га испробавао на пенџерској верзији исто тако старог пакета ОснСред... ништа велико нисам урадио, ваљда преглед амортизационих група (ау, једва сам се сетио шта тај израз значи). Нешто сам чачнуо и за Пејџа.
На УАу, о банкама, уз нешто помоћи колегинице из Северне Каролине, какве су чије обавезе и права око провере бонитета... што и није бонитет, то је више „кредитна историја“. Док је оно прво „колико си добар“, ово друго је „колико волиш да плаћаш камату“
Радила сам у финансијама и знам да по закону, ако ти неко проверава кредитну картицу, издавач мора да те обавести зашто и на основу које информације ти не указује поверење. Док ти је адреса тачна, има да добијаш та обавештења (тј ако ти икад одбију вересију). Можеш и да се испишеш и да ти не нуде нетражене понуде за зајам. Мислим да је тачно то што кажеш да мораш да платиш фирми која ће да ти јавља кад те неко проверава (то је додатна услуга и није обавезна по закону). Или можеш да замрзнеш своје податке, што је боље (и бесплатно) али мораш да одмрзнеш ако ћеш да тражиш зајам од неке треће стране.
- свако може да има увид у твоје финансијско стање и прода га. Можда мора негде да се региструје и подлеже прописима, али не значи да ћеш знати ко је то.
- не морају ништа да ти кажу, ако процене да си финансијски здрав.
- било ко може да купи те податке и стави те на списак
- колико знам, једини пут кад сазнаш за ово је кад улазиш у кирију, па ти издавач наплати неких 35$ (било 2004. а сад ко зна колико) за проверу кредита
- можеш да се испишеш али прво треба да знаш за то, да то уопште може, о чему нигде нисам чуо. Ево сад од тебе.
Немам ништа против да ми шаљу смешне хартије. Узорци картица су одличне шпахтлице. Користио сам их за свашта - у књизи где сам стао, да очистим сто пре него што дохватим пајалиц, да отварам писма, чак и као шпахтлу за фуге. А папири уз које су биле прилепљене су веома поучни: служе да не заборавим зашто немам кредитну картицу и зашто је нећу. Већ је количина текста сложеног шестицом довољан мотив да тим папиром нанишаним корпу за отпатке.
По закону, имаш право на бесплатан извештај једном годишње од три главне кредитне агенције. Ако распоредиш, можеш да провериш свака 4 месеца.
Опет, подразумева се да немаш ништа док не
1) сазнаш да постоји
2) сазнаш где да питаш
3) питаш
Ни за тај бесплатни извештај нигде нисам чуо, а наравно да ће увек неко да гледа да ти прода нешто што је иначе џабе
Доста сам читао о томе како раде кредитне картице, кад сам оно имао у изгледу муштерију којој је требала обрада картице на каси (па је онда нудио 800$ за полугодишњи посао :), па сам онда читао још, и ама нигде нису спомињали та права што спомињеш. Како онда Џо Ку Сикспек, који није читао ни толико.
Ово је скроз различито од оног што пише Берген - кад неко пита за звој статус, има да те обавесте а да ти не мораш прстом да мрднеш).
На ту тему, на сезаму сви кукају како све банке праве своје сајтове тако да раде само у ИЕ и ничему другом. Јеботе.
Ја сам недавно терао Королу да мењам уље, и рекао им да издијагностикују предњи трап и серво волан. Леви лежај је у реду, чеше десни - што у ствари значи да чеше диск од кочнице, за који су иначе рекли да је искривљен и да треба да се пегла. А за управљач су рекли да све треба да се мења, што би изашло на $800. Ради и овако, мало капље уље, и врло је осетљив на нагиб друма - морам у вожњи да га придржавам са два прста :). Пошто мислимо да ускоро отплатимо кућу - треба већ једном да урадим тај порез - и пошто ћу сад имати некакву плату, чим се накупи довољно, мењамо кола и амин. Сад је седам година како је терам, одлично је издржала, стизали смо без проблема тамо и назад чак и кад је била делимично у квару, не могу да се пожалим.
Вероватно крајем пролећа, ако пође све како намеравамо, има да је удамо, макар за делове, и да узмемо нешто слично.
Спомиње се: catal6.prg, Горана Средљевић (Го), Ендер Аквила, Јелена Средљевић (Лена), ЈуниЏуЕл, Невена Средљевић (Нина), ОснСред, Пејџ С Стивенсон, сезам, УбикАгора, Шон Чертоф, на енглеском