08-VIII-2009.
Ради мамац, што се пацова тиче... видели смо једног како у по бела дана куња и полако се вуче до Јулишке, да се тамо завуче у потпалубље и оде у сретна ловишта. Није се више ни бојао од нас.
Отров су смазали, остало можда још два три зрна. Има опет парадајза који би могли да дохвате (попну се на гуму од бицикла, остало је много високо или сувише узано за одржавање равнотеже), али већ целе недеље ниједан није био начет.
Јуче смо обрали досад највећи парадајз - 233 грама, са оне шампионске стабљике, која је већ добацила до крова Јулишкине шупе. Измерио сам опет висину, 190цм. Кренули су и на улици, има баш крупних. Таман док ови прођу, доспеће и ти.
Папричице се лепо црвене, 20 комада (и она једна што смо већ појели). То ћемо да осушимо, исечемо ситно па у биберњачу (имамо башка једну за бибер, и једну да мељемо туцану паприку). Бабуре засад има две да су већ за јело, а тек сад крећу да расту остале. Ваљда им тек сад годи време - мало мало па киша. Ево и сад пада, већ не знам који пут за последња три дана.
Пластично сокоћало што личи на мешанца пегле и возила из Матрице је вибратор за масажу. Ради на две мале батерије и то доста дуго, чудо једно. И прија, нарочито по леђима. Цеде који се види иза њега је нешто ручно пржено што је једном донео Берт, Пинк Флојд, нека жива свирка из 1971. са Мајком атомског срца, без оркестра али са хором, каквим таквим. Нису се ту нешто прославили, као да су то свирали преко курца. После се и чуло да је било баш тако, превелика је гњаважа, превише људи ту треба.
Ендер је био нашао неки посао, да продаје кола, али их је одмах оладио кад је чуо услове - да се ради по 12 сати дневно али за ништа, него имаш тал од марже. С тим што они продају 4-5 кола недељно, на пет радника, нема за леба и ладне воде, а камо ли да добаци до нормалне плате. Међутим прекјуче је нашао два посла - једно је да лицка кола у некој перионици, а друго да помаже једном што оспособљава отписана кола (где је рецимо рикнуо мотор, изломљен доњи трап итд) па их препродаје. Ово за лицкање је у ствари доста тражено, јер се ту удешавају кола за излог, сватове, свечаности или тек тако кад неком дуне. Падне и добар бакшиш понекад. То се гланца кожа на седиштима, вошти лим, мажу гуме нечим да се црно пресијавају итд, америчка посла. Он то и иначе воли да ради. Данас је требало да почне са обуком за посао, али је испало да је урадио 4 возила неком својом методом, двоструко брже него што је њима нормално. Ово друго је онако, полуортачки, тип је уредио велику гаражу иза куће, да тамо оправља кола и продаје их, али је имао две незгоде у последњих неколико месеци па је нешто скембечио крста и врат, прикљештен живац ту и тамо, и не слуша га рука, испада му алат. Син му одлази у војску, па да све то не стоји, најмио Елрика да ради кад стигне.
То са војском... већина Филипинаца из њихових кругова се осећају дужни америчким снагама јер су кроз њих дошли до држављанства. И кад је Буш кренуо на Ирак, доста његових другара се јавило, и слабо се ко вратио. Хтео је и он, али је имао довољан списак болести да су га одјебали у старту. То му је ваљда спасло живот.
Мени корола није прошла технички данас, јер сам рекао да погледају шта је са серво воланом. Кажу, цурка мало и зато не може да прође технички - могу да оправе, 300$. А бре, то није ништа опасно, то мало врти у празно кад исцури, а цурка толико мало да уз редовно доливање потроши тог 'пецијалног уља за 4$ годишње. Реко, обори, и не ради ништа, док не видимо шта ћемо са тим колима. После испадне да је бушна једна цевка, која кошта у вр главе $30. То ће Ендер да замени кад нађе део.
Пошто кола нисам терао од петка, Лену је на јогу возила Нина - осим оног дана кад је држала први час. То се чекало да се деси већ једном, откако је положила тај течај за инструкторе јоге. Онда ју је одвезао Ендер (нешто раније, да се спреми), а Нина се појавила као ђак на том часу. Добила је аплауз :). Ја сам је возио јуче, оном малом маздом мијатом што је Нина ухватила на трампу... леле, ал' то иде, свака част. Штета само што је често киша па не скида кров, баш би ми био ћеф да се провозам кабриолетом. Једино што је претходни власник тако скратио ручицу мењача, да изгледа као билијарска кугла натакнута на 4цм шипке. Зато је мало крут, ал' свеједно, ради. Ја навикао да у короли мењам брзине са у вр главе два прста, па ми ово дође као мењач у лади, где је иста сила требала... али за штанглу од 40цм.
Ове године Лена нема ниједну хемију, јер је већ потрошила најјаче курсеве што ова школа има. По броју одслушаних предмета могла би већ сад да подигне папир да је матурирала, али јој по списку фале два обавезна... За ову годину има нешто лакши распоред, а и за пар предмета је решила да не узима тежи течај (нарочито не из енглеског, јер није ништа тежи него има више да се чита, и то наравно домаћих писаца). Тако да ће имати мало форе да учи та тране шта већ хоће.
Тринаестог смо је частили и малим лептопом, да може да носи у школу, Нина платила, исти као њен само бео. Назван је декомп, или га је тако назвао претходни власник.
Спомиње се: декомп, Ендер Аквила, Јелена Средљевић (Лена), Јулишка, лада, Невена Средљевић (Нина), Реџиналд Бертон Кејп (Берт), на енглеском