02-IV-2024.
Дне првог априла је време било лоше - претопло, спарно, небо мутно. Стигла она сахарска прашина из Марока или одакле ли, пре неки дан је неко на Бурундију јавио да је већ прешла Шпанију. Поподне ми дремка нешто није ишла, ал' сам успео да одспавам пред полазак. Пробудила ме, па смо кренули. Пошто одавно нисам водио еос70 у шетњу, понео сам га и вала се успут сит нашкљоцао, и кроз нашу улицу и после кроз нашу стару улицу, прескочио сам само део око Лидла и Роде.
Наша стара улица се асфалтирала. Цела? Па не баш цела, само од почетка па до пруге. Од пруге до шећеране, неки други пут. Дакле већ седамдесет година се то није изменило, до пруге овако, од пруге... никако. Или деценију касније.
Кренуо сам опет да фоткам кад смо сели минут-два да се одморимо, има ту клупа на почетку 25. маја. Светло савршено, једино квари она кућа на ћошку што је сто година била жута, сад је графитно сива (ака миш прди боја). Стигли смо пре Драгане, добрих десетак минута. Озбиљно шанта, ал' не да се, није тражила да Борче дође по њу.
Ракија за тaj френдз парти је била иста она клизава од пре три недеље, међутим није баш тако ишла, нас троје смо попили по две, он је попио четири (ваљда, нисам баш бројао). Донели смо му и два картона јаја, добили пет празних картона, које он није умео да убаштра један у други, није му пало на ум. Као што му није пало на ум да његов врљави прекидач за купатилско светло може да се поправи или замени, него иде све горе и горе... ја сам пишао при одшкринутим вратима, за толико се види, а кад је Драгана кренула да опере руке, почео је да јој објашњава којим захватом се пали светло. Па што не оставиш упаљено док смо ту? Пази стварно, како се ја нисам тога сетио...
За вечеру је изнео неке као карађорђеве шницле, ал' готове, из Мерета. Видели смо то ал' нисмо намеравали да пробамо. Није ни лоше, мада не бих то звао ни шницлом нити бих спомињао Карађорђа.
За дивно чудо, није уопште спомињао орг. одбор, ништа од тога, одлично. После вечере смо прешли на... хм, моја драга пиво, нас двојица на розе, Драгана на киселу. Нешто ми се чини да су јој опет стигли неки резултати од нечега, неће да прича, споменула је нешто онкологију... реко јеси ли опет звала финансијску да ти каже да ти је све у реду? Прешла и преко тога, ал' као није за пићем. Меншчини да она мисли да неће дуго и све се нешто спрема, ено и тестамент је саставила, да сестрићи поделе то њено на равне части, а не да један добије пола а друга двојица по четвртину.
Кисела вода неки Перун, исто из Мерета... па, има бољи укус него ова из Лидла. А баталили смо књаза јер нашем млекаџији требају флаше од две литре. Ионако сад у Мере идемо отприлике недељно, а у Лидл месечно, сад ваљда још само за инстант кафу и ако опет натрче пуњиве батерије. Прелазимо на Перуна кад потрошимо овај Сагуаро, јер... ма танак је некако, као да пијеш воду.
У повратку, док смо чекали такси, ајде да сликам њих две, па прво онако одозго, а не, каже, увек одозго па изгледамо без везе. Чучнем па поново. Каже Драгана „овај само што није легао“. А добро, тротоар је сув и чист... легнем и шкљоцнем. На свакој следећој су биле све веселије :).
Време је и даље било прилично топло и кад смо стигли кући (није нас возио Влаја као прошли пут, неки други, ал' није новајлија, зна форе и како иду бројеви у нашој улици). Закључимо да нам се још не спава, па наспемо по једну. Нисмо довршили прву цигару, кад удари неки ветар, чак је пред терасу донео ресе од комшијиног ораха и стресао пола семења са тисе. Сутрадан се испоставило да је и мало дигао најлон са њеног пластеника за расад парадајза и дувана, није била нека штета.
Ујутро се потрефило да сам мало дуже седео на шољи, расањивао се, а њу баш онда стигло, цупка пред вратима ал' ја још не чујем, и таман кад је хтела да лупа на врата, сети се да сад имамо још једно купатило. Е, види среће, трк горе. И онда сам први пут чуо како звучи доле кад се горе потегне вукашин. Као да ми неко иза леђа сипа канту воде. Акустика је невероватна. А цев није у средини, у буџаку је, ал такав је осећај. Игром случаја, репризирали смо то и послеподне, ал' овог пута нисам више био изненађен.
Увече причали са Леном. Све океј, нема неких проблема. Договарамо се како да нам донесу њен стари писаћи сто. Ма мора да могу ноге да се скину, како су вам момци то иначе донели, не може тако у лифт. Пешке су донели. Ау, јеботе, четрнаести спрат. Неки дан су је први пут пустили преко реда на каси. Е, статус.
Милан се спрема да најзад напусти ту буђистичку фирму у Франкфурту. Испали су буквално заштитна радионица за транџе, абинарне и њихове политичке комесаре, више је морало да се пази на кректуру језика него на квалитет кода... и завршило се тако да сад од њега у фирми једино оснивач има више стажа, дакле више од пет ипо година. Отишли су од осморо на двеста запослених па се свели на педесетак. У последњих пола године су најзад и неке менаџере отпустили. Време за дизање сидра. У изгледу је неки посао од 250000 годишње, фирма мала, њих четворица... неки тип је нашао фору како да уновчи идеју, и спровео је. Прво се нећкао, као ово је мало изнад мог платног разреда, ал' га је убедила да је довољно времена провео у том разреду, могао би да пређе у виши. Видећемо.
Наредна два дана смо хтели да идемо на башту, ал' је нешто захладнело. Бар није пао снег, као прошле године... Мене нешто спопало да спавам, сав сам у нереду. Трећег сам заспао у 21:30, пробудио се у два, погледао још три епизоде „Три тела“, заспао опет у пет, спавао до пола девет... и онда поподне одвалио још бар два сата. Четвртог сам то већ смањио на један сат, и успео да легнем тек у два (још три епизоде), и устао у 7:30, трећи пут. Бар сам успео да заспим оба пута кад сам се враћао у кревет.
Откако су деца отишла, набацио сам неке три киле, и ту сам на 84, ни макац. По Хамеру, то је због усамљености, чувам воду... ал' кад смо то трећег сели да попијемо (мало изнервирани што нам је Нина пустила Сандину драмску тачку са јецањем за публику), ишао сам на пишање 11 пута... и освануо опет са 84кг. Ко зна колико сам имао пре тога, не мерим се баш сваки дан.
На УАу неко из Турске се распитује како да потера фокс 2.6 за дос на... нечему, ваљда таблету или чему већ. И сви му препоруче, пај сад, досбокс. Који је у међувремену увелико дотеран и сређен, нема везе на шта нам је личио пре десет година. Истина, ствари које су нама битне вероватно нико није дирао, нпр. закључавање фајлова, целих или по деловима, кроз мрежу. Јер коме то данас још треба, то што се дотеривало више служи игрању него нечем озбиљном.
Четврти. Нина послала фотку да је стигао наш пакет са играчкама и шта је већ било договорено. Лена окачила видео, снимио је тренер у теретани, дигла је 75кг пет пута... у петом месецу.
Петог смо напокон отишли на башту, тек други пут ове године, ал' ово бројимо у почетак сезоне, косили смо. У Стигми није било уља, јер ми је јесенас, приликом последње туре, спао онај чеп са штапићем, па је избацио доста док сам ја укапирао шта је и искључио мотор. Дакле, први корак при замени уља се урадио сам... А у шворценигеру није било горива, што сам замесио од последње дозе оног розе уља, да не заборавим да купим за следећи пут. Добро нам је и ишло, како нисмо у форми. У повратку смо свратили до Светофора, ни они више немају сира, оног мошоринског качкаваља, само оно бајаги, пише „прелив за пицу са укусом сира“ - ако је пица већ са укусом сира, који ће ми то... Тј имали су још оног топљеног па димљеног, ал' то већ имамо. Узели смо и шестак тог Перуна, и буре од 100 литара (само 1400 динара, распродаја), и 10кг брашна тип 500, и онда заборавили на каси ту киселу јер ова има ограничење за брашно, не прима каса више од 5кг, па је морала из двапут... што смо све у реду спровели и чак имали ситно за оних других 5кг, то је ишло готовином, и остадоше флаше.
Најзад сам се унормалио са спавањем, ово ме лепо заморило а и живнуо сам. Спавало ми се доста пре поноћи, ал' рече она да прославимо почетак сезоне, па ајде наточим кило крушке и останемо до пола три. Спавао у два дела, тј у пола седам ишао на пишање и уредно заспао потом, без паузе. Мислили смо да у суботу идемо опет, ал' сам уместо тога ишао до Детелине по храну за коке и џак супстрата, а она сејала сто разних биљчица за ову сезону, хоће да комплетира пермакултуру ту по авлији и код капије. А онда сам најзад обишао спрат партвишем, па кад се то осушило, кренули да правимо резанце, овог пута узане, широких имамо пуно буре од 160 литара.
Код Нине, уврнута вест да је Суши (мачка) скочила на пулт, и некако канџом пробила лименку кокаколе негде при врху. Није много исцурило, али је то мало успело да испрска све у кругу од два метра.
Спомиње се: 25. мај, Бурунди, детелина, досБокс, Драгана Витас, еос70, Јелена Средљевић (Лена), Малиша Борковски (Борче), Милан Настић, Невена Средљевић (Нина), Санда Фиона Средљевић Аквила (Санда), УбикАгора, фокс, френдз парти, шворценигер, шећерана, на енглеском