07-VI-2011.
Легли смо око поноћи, устали пре три. Већ је скувала кафу себи и мени, па пробудила Ендера и Нину. Раја је још мало спавао, па се промешкољио и пробудио. Спаковали се релативно брзо, остало је само пар ситница (нпр влажне крпице за његову гузу, то смо купили на пумпи успут). Вожња изненађујуће глатка, стигли на аеродром за сат и петнаест, нечувено, ал' кад прозвиждиш кроз ча-ча-ча (Борча, Овча, Крњача) и центар пре шест, град још спава.
Сендвичи на аеродрому бајати и скупи. Вратио их и попричао мало са особљем, овоме је истекао рок, бар погледајте налепницу, нећу да правим сцену, само донесите два свежа. И стигло је, а келнерица се правдала и објашњавала.
У повратку сам сам себе изненадио како сам лако прошао кроз гужву (нешто пре седам, таман у шпицу, много тога још ради од седам до три). Стигли смо до ареодрома и назад, са све сендвичима кафом и не нарочито драматичним растанком, за 4 сата, мој лични рекорд. саксо фино иде, само мало бубњи оџак кад креће узбрдо.
Око подне дође Зеки, да позајми оних 500€. Седео дуже од сата. Он је права радио Милева, зна о сваком све, спомиње имена, има(о је) родбине на важним положајима и зна шта је узрок пропасти града (наводно је Љуба Гећин пристао да се више фазе рафинерије граде у Новом Саду а заузврат да НуПром добије сто самоуслуга. Све и да је истина, питам се да ли се обичан градоначелник ту нешто питао).
Назад на посао.
Десетог смо очитали водомер. Ови нам наплаћују одокативно, по 15 кубних метара месечно, и нешто нам се није чинило да баш толико трошимо, има нас кад двоје кад троје. Инкасанти ретко завирују доле, јер треба поприлично да се ради да се размакну оне две бетонске плоче што изигравају поклопац на шахту. Испало је да смо у праву, имамо претплаћено бар девет месеци, ако не и јаче. После смо се издиванили, телефоном, са наплатном службом водовода, и договор је да не плаћамо док не сустигнемо претплату. Код њих је поштена работа, дуг је у литрима а не у новцу, а изравнава се по цени на дан плаћања. У нашем случају, имамо можда сто и кусур кубика претплате.
Крајем године су опет почели да шаљу рачуне на 15 кубика, јер у апликацији за фактурисање нема опције за овакве случајеве (а мислим да знам ко ју је писао) - па смо се опет разговарали.
Спомиње се: Ендер Аквила, Јован Димијан (Зеки), Невена Средљевић (Нина), Нови Сад, НуПром, радио Милева, Рју (Раја), саксо, на енглеском