Месни малопродајни ланац, само самоуслуге. Током великог грабежа деведесетих и касније, њихово богатство од стотинак самоуслуга је разграбљено или продато будзашто неком ко је сад велики ланац.
Њихови касири никад нису имали ситно, па би или враћали део кусура у жвакама, или би послали муштерију до комшилука да уситни. Зашто немају ситно? Па, на крају смене треба да преброје пазар и запакују паре, за шта и имају паузу кад је смена, и зарад чега им смена и траје седам сати а не осам - управо да током тог додатног сата припреме и поспреме. Али не, они крену да пакују паре пола сата пре краја смене, да би могли да збришу за толико раније. Било је да сам као отишао до комшије да разменим и нисам се вратио. Не тог дана, нисам се вратио никад у ту продавницу.
Други омиљени трик им је био да им не ради млин за кафу, нарочито кад је била криза са кафом крајем осамдесетих. Стигне ти кафа из шверца, одеш до самоуслуге да је самељеш, и успут накупујеш гомилу ствари тек да не прођеш празан кроз дућан - и онда на каси реко "и да самељем кафу". "Не ради нам млин". Ту онда и ја откријем да нисам понео новчаник "ал' нема везе, бициклом сам, ту сам на два ћошка одавде" - све тачно што сам рекао, с тим што никад нисам имао новчаник, поклоне ми па ми траје два дана. А и нисам ни рекао да ћу да се вратим.
А онда ми је, док сам радио у Стоуру, плата зависила и од њиховог просека, где сам лоше прошао. А они су могли да краду колико хоће. Ја уватио само нешто жврљ папира и једну бачену даску.
Оно са жвакама се, иначе, радило свуда, у свим сличним самоуслугама широм земље. Чак је и током 2023. негде у некој игри асоцијација, реч „кусур“ била у пару са речју „жвака“, и многи су погодили.