01-XI-2007.
Управо јуче је Лена дошла баш несрећна из школе. Понудили јој три недеље у Јапану, све плаћено, преко неких веза њене сенсеи. И наравно да смо морали да одбијемо, јер би у најбољем случају остала у Јапану и не би могла да се врати овамо. Немамо зелени картон (а више и није зелен, него неке драп крмкасте* банана боје као што су наши личњаци били седамдесетих; једино што је добро ламинирано и фотка је у боји, одштампана изнутра а не налепљена као онда), а визе су нам истекле пре две године.
Пратимо Ленин школски излет у музеј, онако добровољно, да буде више одраслих. У ствари пратња није баш права реч, ми смо шаперони - што је, у англосаксонској традицији, онај што прати млади пар док се упознају и пази да се не упознају из превелике близине.
Ово нам је ваљда било једини пут да се возимо школскибусом, и наравно да нисам одолео да шкљоцнем огледало. Добро је урађено, слика је јасна и чиста - то се пере сваки дан.
Имају лепих примерака ренесансе, рококоа итд. Излет организује актив страних језика, овог пута француског, али ту је и сенсеи. Сходно својој природи нинџе, нацрта ти се иза леђа неприметно и кад се најмање надаш.
Музеј се зове Крајслеров, ваљда што га је градио неко из друге генерације власника фирме. На савршеном је месту, да нема вишка простора и околних кућа - све летва и гипс плоче, пресвучено тањим каменом или са пола цигле - скоро да може да прође као било која европска лука.
Ови батик барјаци су ме се баш дојмили, неко је ту имао уметничку петљу да тако интервенише у простору. Нарочито уз игру светла из светларника.
За то време, на Новом Београду је отворен Делта Сити.
----
* за крмкасто види Кућни
Спомиње се: Јелена Средљевић (Лена), Кућни речник, на енглеском