20-XII-2007.
Мало зловољнији него иначе. Одвела ме у Кимарт да купимо редовну дозу кикирикија, напунимо фрижидер итд. Изашло целих 101$, што давно није било. Јер је купила себи фармерке и купили смо гуску.
Зајеб по оба питања. Претурање по гомили фармерки је трајало петнаест минута, а испале су кратке, скоро до глежњева, а све време сам морао да слушам Политички Подобну Музику, свих пешес песама, повремено прекиданих са „за само блаблабла и деведесетдевет“. Кимарт се још није опоравио, ни принети оном како је био пун пре осам година.
Сутрадан смо одмрзли гуску. Била је буђава, иако је обележена као „најбоља пре 02-10-08“ (10. фебруара 2008.). У ђубрету је, а има цела недеља до ђубровдана. Срећом, зима је. Можда и није буђ, нема тај мирис, него су мрље од декубитуса, свеједно.
Поново открио Закривљени ваздух кад смо стигли кући. Да исперем одвратну крисмиси музику из ушију. Још који дан, проћи ће опет.
Другог децембра сам се уписао на ппп, на наговор једног кога знам са сезама, а кога и већина олдвејва и расејаних знају по надимку. Те се тако скидам са сезама. Мислим да ми је Боћа уплатио за ову годину, ал' доста. Кад то истекне, кренућемо да скупљамо друштво оданде на ове дописне листе. Тамо скоро никог нема, прошло је то са Бебеесовима.
Деветог смо добили слике (из оне фоткалице што је Нина као прошверцовала лане Болдију за сина) са новим кровом на нашој тераси код куће. Баш мрачно и скупо - коштало је 5000$, и мислим да су „другари“ који су то радили одерали ћалета колико год су се усудили. После ћемо то омрзнути не само због цене, него што је глупо. Свуд тамнозелена мрежа против комараца, а испод оквира зјапи (јер сам плочу профилисао тако да се кишница слива ка отприлике средини) а и изнад (јер је горња страна оквира метална греда 100х100мм, на њу наварена 60х60 рогови до фасаде, па на то летве (30х50) и на томе таласасти лим. Значи зјапи на све стране, нарочито где врх крова належе на фасаду - па, не належе никако, сва киша што стигне на зид, стигне низ њега доле на терасу, не на кров.
Али и ово је боље него нешто седмослојно што је предлагао Прлетић, са све условом да се по томе не гази у високим штиклама, то је меко и може да се пробуши. Све због оне пукотине у бетону где је кишница капљала у подрум.
Купио други (сад први) монитор за Змајчека, и најзад баталио стари дебели од 19" из 1999. Одслужио је добро својих осам година. Стигао је 10., кад и њој лептоп, последња Тошиба коју смо нашли без Висте, Мали мекани нек једе говна.
Спомиње се: Божидар Соколовић (Боћа), Болдижар Барваи (Болди), Змајчек, Мајкрософт (Мали мекани), Невена Средљевић (Нина), олдвејв, ппп, Прлетић, расејани, сезам, на енглеском