>>У, сад ће да ме стигне ПК полиција. Бриши теретану. Фитнес клуб.
>А ја мислио да си збрисао из Југе да их избегнеш!
Еј, нисам избеглица (мада свашта избегавам), ich bin ein Gastarbeiter.
Али у праву си, имамо баш достојну историју политичке коректуре. Није се казало „учитељ“, него „наставник разредне наставе“, није „сељак“ него „индивидуални пољопривредни произвођач“, није „кајиш“ него „околотрбушни панталодржач“ (хм... ово последње је зезање).
Још једна од оних као болести што их носим још од куће*. Шта се може.
>Да, знам да ниси избеглица (досад мора да имамо твој цео ЖИВОТ на УАу :-)
Могуће... након 7391 поруке у фоксу, 2165 у чантари (2166 ако бројиш ову) - мора да има довољно материјала за некакву мозаичну биографију. Ако ми икад наспе да дојадим свету мотобио... аутобиографијом, три главна извора са материјалом спремним за стевку (в. Кућни) ће бити стари имејлови, поруке са сезама и УбикАгора. Сво троје памте боље него ја.
(...и ово је ваљда како је идеја за раштркану аутобиографију, касније Бјо, настала. Пет година касније, још је пишем)(тј сад већ шеснаест)
У Кимарту. Купујемо млеко, код њих је нешто јефтиније ових месеци, а имају и тај кикирики, паковање од ваљда десет фунти или пет, печен у љусци, несољен... мада је било једном и да смо ушли, видели да има само сољеног, и налево круг, нисмо пазарили ништа.
Млеко нешто било поскупело, из неког ћефа, није чак ни нешто сезонски него тек тако. Промрмљамо нешто, а неки лик, црнац, канда нешто мало старији од нас, почне да кука како је све поскупело, нарочито јестиво уље, како не зна како ће да саставе крај с крајем. Реч по реч, испостави се да он и госпођа заједно зарађују око 140000$. Бато... ја зарађујем 60000$, отплаћујем кућу, деца срећом већ дипломирала ал' и то тек недавно... и не кукамо, него ти кукаш.
Нешто из имејла из средине месеца:
Пре пар субота задесимо се код Горане, и нешто се поведе реч о расејанима. Кад она, ни пет ни шест, "јел се тај пЛазић икад уопште јавља осим кад има нешто да се дува? Оно прошли пут је успео само седам пута да спомене Хаваје у две реченице..." :)
Онда сам морао да јој објашњавам да је сад још добар, какав је некад био.
Одговара Шкрба:
Ну, још се и смирио, факат. Чак је и пријатан у друштву.
А бога ми, памтим оно доба. Преломио се негде кад се оженио. Дочим, кад му видиш госпођу... њих двоје су заједно високи око три метра, а лакше их је прескочити него заобићи ((: Умиљате дебељуце, изгледају оно баш-баш као Амери (:
Нина је дипломирала сад у јануару, и по обичају од матуре, отишла кући да се мало проведе. Оно што јес јес, и заслужила је, завршила је за седам семестара, и још је имала и неки грент ака дотацију, по 1000$ од семестра ваљда, што јој је средила нека од професорки из средње као добром ђаку. Те се сад провађа по старом крају, мало код мојих, мало код Оме, мало код Сузане, највише на Бежанији код Данила.
----
* стих из „Домовине“ Драге Млинарца