Синоћ је емитована квискотека. Почиње неколико недеља моје славе у граду. Ђаци ме већ зову "квиско", досад сам био "тата брада". Квиско је маскота овог квиза, стиче се у првој игри а после може да се користи на било ком делу игре да се, за један круг, избегну негативни и удвоструче позитивни поени. Данас се нисам баш нарадио, у сваком сам одељењу морао да причам како је било, то нисам могао да изврдам. Било је ту и педагогије - учи, буди та врста лудака, стићи ћеш далеко.
Није било много неке друге вајде, бар не одмах. Можда бих пар пута, наредних недеља, добио млеко кад је већ било распродато (очигледно из резерве коју особље у Нупрому чува за себе и своје). Такође ме посетио и Ж.Т. (из Змаја и ДЦ-99, био у екипи за нешто у Крагујевцу 1973.). Отприлике сам га знао али никад нисмо били нешто добри, он је мало... некомуникативан или шгјз, никад не могу с њим нормално да причам. Ал' се распитивао како је, огребао се за неке лонгплејке. Плоче је вратио у савршеном стању, у другом полугодишту отишао на квискотеку и прошао боље од мене, ваљда је стигао до четвртфинала. Можда је и он изгубио од те исте рибе, ко ће се сад сетити.
Ефекти локалне славе су били суптилни и трајали дуже него што сам замишљао. Најјаче је било у лето 1986, кад сам најзад постигао шта сам намерио.
Овог лета је ваљда био почео Зоран Модли да на Вентилатору 202, што је ишло суботом поподне, пушта програме за спектрума, Комодора и, пре свега, Галаксију. Технички изводљиво и, штавише, врло добра досетка - јесте то све дигитални садржај а радио је аналогни медиј, но кодирано је као звук, скоро да би могло да се преноси телефоном кад би квалитет звука био довољно добар. На УКТу је било итекако квалитетно, и сећам се да сам још с пролећа скинуо неки брејкер, што је било дужине можда педесетак бајтова, а омогућавало да се после њега учита игрица тако да се не стартује аутоматски. Ако се не стартује, онда може и да се укуца наредба да се то и сними наново, која чак и не би морала да се куца, програм који ју је снимио је већ учитан, све је ту, само је требало стартовати га од те линије, и сам би се снимио.
Фора са аутоматским стартовањем је била у томе да је бејзик део могао да се аутоматски стартује, а онда би се онемогућило да се прекине, па би следеће две наредбе биле да се учита машински део и онда покрене. Можда је испочетка било пар таквих програма где је прекид био могућ, но томе су брзо доскочили. А онда је овај брејкер и то заобишао, и мислим да сам на ту фору успео да преснимим две-три игрице од неког комшије, који их је однекуд позајмио а није имао спектрума. То је био први мој покушај хаковања.
Касније се и томе доскочило тако што је снимана цела меморија, чиме би се прегазио садржај било ког претходно учитаног разбијача... појела маца. Али се и то разбијало... ма, чуда су се радила наредних година.