19-VIII-1980.

Отприлике ово мора да је био тај дан. Нашао сам први посао, у другој најгорој школи у граду (13. фебруар). Најгора је машинска, 50м иза ње.

Разговор за посао је био формалност - добио сам посао јер је моја пријава била "једина дипломирана молба" (речима секретарке, тј. није било других кандидата са дипломом). Седео сам са директором, леђима према ходнику. Сваки час би неко улазио кроз друга врата, ка зборници, али се нико није туда враћао. Рачунао сам да покушавају да ме добро осмотре, што је било само делом тачно. Важнији разлог је што је са друге стране врата била окачена мета за пикадо.

Требало је да замењујем трудну колегиницу, која се можда већ и породила (и даље не знам кад, ко, иако град није превелик, никад се нисмо срели; друго презиме јој је Сметовачки). У почетку је требало да имам три одељења 10. разреда (тј 2. разреда "позивно усмереног васпитања и образовања") у избаченом одељењу у Перлезу, које се састојало од три учионице и некаквог клуба који је изигравао зборницу, све у склопу њихове основне школе. Кад сам се касније појавио да радим, испало је да имам и три одељења у другој смени, у "позивно усмереном образовању и васпитању" дакле 3. и 4. разред - обратити пажњу на редослед, пре подне у ПУВО, поподне у ПУОВ. Док су ови преподне били онако општеобразовни, поподневни су били по занимањима, и једно одељење матураната ткаља (њима сам био разредни) са још тројицом шеширџија понављача, једно одељење матураната кројача (тј кројачица, осим четвртог шеширџије, рокера гитаристе, који није хтео да буде у истом одељењу са оном тројицом пропалитета), и мешано одељење трећег разреда, лимари и изолатери.

Касније сам чуо да су ме многи баш добро загледали, па се по зборници доста коментарисало. То је и био план, да их престравим у старту текућим изгледом - коса до рамена, подељена брада коју сам кренуо да састављам, фармерке најстарије које сам могао да нађем а да се не распадају, кломпе. Онда кад се првог појавим са нечим мало пријатнијим за малограђанско око, пашће им камен са срца и све ће бити у реду, а ја и даље нећу изгледати као они.

И упалило је, није да није. Укупно једном ме је неки колега спопао, питајући нешто као "како могу да носим браду док предајем" ("лако, само гледај"). Одговорио сам "не знам за вас, колега, али ја кад радим, користим унутрашњу страну главе, спољна се ту не користи много и није ни битна".

Сад се мислим нешто, па нисам био једини, био је и Мишо, историчар, касније директор гимназије, истог дана почео да ради. Ал' је био краће подшишан. Занимљиво је то, овом смета коса а пита ме за браду...

---

Спомиње се: 13. фебруар, 15-XI-1980., гимназија, Мишо Радовић, МПСШЦ (машинска), Сметовачки, на енглеском