Три брата, сви негде директори. Један је имао два сина, Возу и М. (млађег), био директор шећеране седамдесетих. Живот је изгледа добро текао док се није избламирао са Возином дипломом.
Други (беше ли нешто у банци или где) има две ћерке, В. и Ђ. Обе завршиле права. Старија се удала за једног од близанаца Честића (види тамо). Млађа је моје годиште, била ваљда у оном скоро женском одељењу. Биле су обе на гласу као рибетине, што је ствар укуса.
Кад су се санитарни инспектори бунили, крајем деведесетих, што морају да полажу државни испит иако су га већ полагали као лекари, Ђ. (тада више није радила у општини, отишла у адвокате) их је заступала. Нису прошли, ал' им није ни наплатила.
О трећем брату не знам ништа, осим да је и он био негде директор.
Зака им је некако род, вероватно по женској линији, друго је презиме.
Такође, колегиница на чијем сам месту радио то једно полугодиште у 13. фебруару, има два презимена и ово јој је друго - да ли се удала за сина овог трећег, не бих умео касти.