18-V-2012.

Прво изненађење јутрос: на кантару 8|0. Црта у средини. То ме расанило, тај сам призор за ове две године видео једном ил ниједном.

Друго изненађење, зове Кале. На тренутак ми се учинило да мисли да се извињава што није дошао на кевину сахрану, тј не долази никако, што му је ћале и сасуо у лице кад су се видели прошле недеље.

Ал' не, кратко се испоздрављамо кад сам познао глас, „чиме се бавиш ових дана, имаш нешто?“. На шта сам му одговорио да „то“, пауза, „те се не тиче“. Дужа пауза. Па ће он „па... у праву си“.

Тј хтео је да ми понуди посао, тезгу, да му седим у његовом погону у Чурди. Препоручим му Владу, а онда пређемо на разлику у положају програмера овде и у САД, углавном мој монолог.

Нема теорије да радим за њега. Није да ми треба посао, имам трајну тезгу у Фериверу, ал' он је чист баксуз. Прво смо оманули кад смо покушали у ДБА да урадимо нешто за њега, а није му требало ништа што смо имали, него је тражио нешто што нисмо умели да урадимо. Не знам да ли му је Сале вратио паре, ал' Болди и ја смо осећали да треба да изгладимо лош утисак, па смо му понудили нешто стандардно, касније, из Аваија, уз попуст. То се завршило тако што сам отишао бициклом до његовог погона, где ме он накачио пред рачунар код неког свог момка, уображеног и пуног себе, који није ни слушао и презентација је отишла у ветар. Ал' да кажемо да смо изравнали дуг части.

Поправљао сам неке багове ту и тамо, причао двапут са Јаном, па велики четни састанак у 15:05, први пут учествује и Нина. Феривер у најбољем издању, Јан тврди да је претрпан послом, 103. пут покушавамо да се боље организујемо итд итд. Мада ни близу оном од пре четири године, кад су падале тешке речи, слушке се трескале о тастатуре, напуштао се састанак, а трајало је по четири сата. Ово је било брзо, испод сат ипо, а нисмо се састајали месецима.

А онда смо одржали и „наш четни састанак“, прво са Нином, па се прикључила и Лена са гласом и сликом, и Го само текстом, јер је на послу. Она и Стенли озбиљно намеравају да отплате његове дугове, па кад клинче порасте, да се преселе у Србију.


Спомиње се: Аваи, Александар Расков (Сале), Болдижар Барваи (Болди), Влада Пајтин, Горана Средљевић (Го), Давид Јамачек (Кале), ДБА, Јан Бренкелен, Јелена Средљевић (Лена), Невена Средљевић (Нина), Стенли Бергер, Феривер Фертилајз (Феривер), Чурда, на енглеском