Отприлике дан кад сам први пут искушао своје програмерске вештине. Донео сам спектрума на посао у машинској, и испрограмирао нешто да поређа низ парова име-бодови по бодовима, низбрдо. Дан уписа, и укуцао сам цео списак кандидата са бодовима, па би онда на стисак одређеног тастера, листао и скроловао списак. Није било ни штампача, па су се крајњи резултати скидали са екрана руком, а телевизор на ком сам радио је био негде на вр витрине, у висини очију ако се стоји, али није ту било ни ваљаног стола, него фотеља и сточић, то је клуб уз зборницу.
Око телевизора су били звучници од стереа (који није никад укључиван, колико ја знам), а пошто је то катодна цев, магнети из левог звучника су јој били сувише близу и скретали зрак, па је доња лева четвртина вукла у љубичасто. Померио бих тај звучник 5 цм улево и све би било у реду, а онда би ујутро спремачице вратиле то на место, па тако неких двадесетак пута, не вреди објашњавати. Но, то је било у другој зборници, наредних година; где смо то радили ове године, у овом оуру, не сећам се баш.