"Основна организација удруженог рада" је била најмања привредна јединица у последњих 26 година СФРЈ (тј краће, вратили су се на предузећа средином осамдесетих, дакле ефективно десет година). Већа јединица, СОУР, би била сложена. Оури су били независни, чак и кад су били чланови истог соура, чак нису имали обавеза према другим члановима, чак ни кад их је тај соур основао и уложио у њих. Живот је био занимљив тих година.
Систем је био да је свако или у оуру или у СИЗу (самоуправна интересна заједница - за непроизводне делатности), што је доводило до разних парадокса. Кад су средње школе пошуварене у ПУОВ и у ПУВО, остале су у истим зградама, само сад са две зборнице, два директора, два секретара, два рачуна у банци, два платна списка, јер су биле засебни оури. Након неколико година би се две зборнице већ слабо познавале, јер се људи ретко срећу.
Школе су поново састављене 1983. Остатак привреде је наставио по оурима скоро до краја, мада је ту и било неко преименовање у предузећа. Постојала је и РО, радна организација, што ми дан дањи није јасно како се то уклапало.
Систем је можда и био у начелу добро смишљен, али је свакако скарабуџен у пракси.