Званично почео да радим у ДБА, пошто сам претходне две недеље само долазио на посао а у ствари се још водио да сам у Стоуру, само на годишњем. Болди и ја смо добили канцеларију у Дому омладине, приземље, и купили један АТ рачунар са, ако се добро сећам, жутим монитором. Размишљао сам у чему да пишемо - фоксу или Турбо Паскалу. Стигла је и дискета са нечијим системом менија, можда урађена у самом Борланду, од Болета и баш сам се трудио да сконтам како то уопште ради.
Болди је запослио себе од средине месеца. Директор студентске је осећао потребу да прво мени понуди да будем директор, па му је лакнуло кад сам рекао да није то за мене, ја сам програмер (и нећу да купујем одело и кравату, зајеби, слобода!).
Канцеларија је била тик уз општински комитет Ссоја. Било је смешно видети све те политичке постере по зидовима ("Europe is OURS too" - је ли то требало да значи да је сувласник Европе млади пар на раскошном и модерно урађеном постеру, или су то оури?) а све мислити на посао. Другарица секретарка, ватрена мала, касније се удала за колегу (наизглед дунстера, са вазда полузатвореним очима и брковима у облику сврачијег гнезда) из истог тог комитета. Нисам очекивао да ће она наћи нешто у њему, ал' испод мире сто ђавола вире...
Ту негде су ти из Ссоја користили прилику да ме убаце кад год им усфали функционера за којекакве састанке, нарочито тамо где никакве везе нисам имао, ваљда да цела ствар изгледа ем озбиљније ем авангардније, тако са брадом и фармеркама. Није ми јасно што сам седео на тако нечем кад је дошла некаква европскозаједничка инструкторка... из Бугарске. Клинка, не верујем да је имала преко 20, а ни Бугарска тада није била ни близу чланства. Ово је ваљда била некаква обука у агитацији, припрема будућих вазала. Но, риба је зато деловала јебежљиво на неком феромонском нивоу, тотал црнка, солидно грађена, са нешто тена, допичњак и млечнобеле чарапе и лепо јој се видео доњи веш, бар из неког угла где смо седели бар нас тројица. Не верујем да се ико сећа о чему је било речи. Или је тај допичњак требало да буде симболички прозор ка Западу? Откад нам је па Бугарска запад? Обећава ли нам то Запад пичку? Засад смо курац добили.
Свеједно, само сам чекао да завршимо ово и да престану да ме повлаче по тим састанцима, међутим јок. Те године су били и избори (википедија не зна датум, шацујем септембар), и ови из Ссоја ме ставе на листу, иако већ одавно нисам омладинац. Кажу нема везе, ти радиш за нашу ствар. И прођем, и будем одборник. Што није нешто нарочито славно прошло, само сам добијао материјале за одлучивање о небитним стварима. Све иоле важно се одлучивало негде изнад.