Новоосновани ДБА има канцеларију у десном крилу Дом (новог), са погледом на мали парк. Пролеће. Стазом долази дивна риба, плавуша, коса јој бљешти по десном рамену, баш под најбољим углом. И познам је - то је она! Незабораван тренутак, као што сам је тада видео, тако сам је видео 2013. кад сам ово писао на енглеском, и сад 2021. кад то преводим.
Оно кад спазиш рибу ипо, добро напариш очи на њој, и онда укапираш да си њом већ ожењен.
Испробавам финансијско које је писао у фоксу неки тип (можда уз малу помоћ најјачег програмера у граду, П. из водовода... суоснивача "школе прљавог програмирања"). Нисам баш знао фокс али није био много различит од Клипера, који сам научио претходног лета. Апликација је, пак, била очај живи, никако да укапирам шта он то уопште ради. Пошто је био неку годину старији од мене, и наводно возио ту апликацију већ неколико година и по више фирми, рачунао сам да мора да је све то јако компликовано, неће то ићи тако брзо.
[пар месеци касније сам опет то погледао и укапирао да ни њих двојица баш нису говорили фокс, него су са то мало што су знали успели да одсимулирају кобол, нацртају једно поље па нареде да се очита, па онда следеће... дакле нема маске, нема шетње између поља, корисник има само текуће поље... ужас]
Срећом, брзо сам то баталио јер је Болди дошао са предлогом екипе из металне индустрије (још један овдашњи комбинат, било их је) који раде у њиховом ЕРЦу и хтели су мало слободе да донесу још лове у фирму. Хтели су нешто као оно што сам ја пре неку годину убацио у правилник у школи, да радионица може да послује а да већи део зараде дели са остатком фирме. Али њихов директор, кад је већ на челу тако важне фирме, није могао да буде ништа друго него тврдокорни партијски кадар, и "немој да би се неко богатио док сам ја на овом месту". Није се више постављало ни питање да ли би то било оправдано или неоправдано богаћење - политички, увек би неко могао да упре прстом у њега и да му пребаци како његов ерц прави паре а неки други не могу, и он би најебао. Те је забранио целу ствар.
А они су већ имали гомилу апликација спремних за продају, а неке већ у погону на више места (и унутар комбината и ван), али нису имали правно лице које би могло да буде у заглављу фактуре. То лице смо били ми, мада још ни једну линију кода нисмо написали.
Па смо се спојили. Тј запослили смо цео тим, а они донели апликације. Болди је остао директор још неко време, док смо у оснивању, а Сале, шеф тог тима, је преузео место после тога. А у посао смо улетели наглавачке. До краја месеца, месна фабрика перлита, раније њихова тезга, је била наша прва муштерија. А онда се пронео глас.
У првој екипи су били још и Нена, Грги, Брата и Блажа. У року од десетак дана смо купили и првог југа, ја сам га терао на регистрацију. Навикао на мрцине од мотора какве су имали шкодилаци, усро сам се кад сам видео да сам од семафора до семафора успео да набијем 89кмч... јебига, лаган ауто а мотор од 55 коња, понесе те. Добро, памет у главу.