Уторком увече бих се забарикадирао у ладно купатило и слушао радио Луксембург, записивао топ 30 (донедавно 20) у дневник. Роско, или когод да је био диџеј, је често био неразумљив, средњи таласи после сумрака би срали, преливале би се суседне станице. Доста сам погрешно чуо, наслова и стихова (лирика у енглеском, што је без везе, ми смо то звали "текст песме" или напросто "речи").
Није ми се ишло у биоскоп, јер онај на шећерани опет опседају тамо неки шећеранци и друштво са ћоше, за избегавање. У "Војводини", с ове стране центра, пао плафон, не ради. Остаје "Балкан" чак у граду, али још увек приказују "Битку на Неретви", већ видео.
[овај део је био нешто касније...]
Бар трипут недељно бих отишао до Руже да се нађем са друштвом. Једном скоро да их не нађем, јер су управо кренули преко на 25. мај, који је био скоро завршен, и неки од старијих (Патак, Чојић, Золи и још неколицина, сви годину-две старији, дакле средњошколци) су добили, преко некакве студентске задруге, да чисте станове - оперу лепак са плочица, почисте изолацију и шта су већ оставили електричари и остали итд. Имали су кључ за два-три улаза, а свих 20 станова на сваком од улаза су били откључани до усељења. Те смо правили кришом журке, неки су пушили, била је понекад и боца вина, празна, од прошлог пута. Не знам да ли су и рибе долазиле, можда Драгана и/или Ренцика, или су ми само причали да су биле јуче. Ништа се велико није догађало, седели причали и шетали по текућем стану. Није било струје - можда би је укључили дању иначе како би електричари завршавали посао - ваљда су је гасили преконоћ за цео блок. Између зграда је био крш, морали смо пажљиво да газимо кроз мрак и блато. Није било снега, само шугаво блато свуда. Преко пута је била нека штенара, још увек је било опасно да се туда пролази, пси су били опаки (ухваћене луталице? ко зна) а из зида су испадале доње цигле на пар места.
[довде]
Шеснаестог, последњи час физичког у полугодишту, преслагали смо паркет у сали за физичко. Прокишњавало је. Било доста кише јесенас, а и снег се сваки час топио. Паркет није био лакиран, да не клизи, па је толико набрекао на тих пар места, да се издигао скоро метар. Кад се то довољно просушило, издигнуте летвице почеле да падају. Неке су сигурно нестале, за успомену. Те смо их поново слагали, сад како су се вратиле на нормалну величину, а и кров ваљда поправљен.
Седамнаестог био родитељски, нисмо ни успели да пребројимо кечеве. Десеторо нас је у VIII2 било са примерним владањем, остали покажњавани због овог или оног. Чак и Слађа, због оног на руском, кад је Б. преписао једну реченицу од ње. Њена одбрана "да сам хтела да му дам, дала бих му цео пасус" није била баш убедљива. Ових дана сам приметио да она у ствари баш добро изгледа... страга. Трчали смо нешто, ја за њом, и само гледам како се хаљина вије око њених облина.
А да, и ја сам добио врлодобар из владања - обележен као коловођа, организатор ујдурми, злоупотребљавао свој ауторитет. Нисам ни примећивао да га уопште имам. И та последња игранка, испало је да смо преварили музичарку да нам дежура, да сам организовао на кварњака. Е, да, и шишање, канда ми се опет спрема.
За то време, на Ружи друштво основало клуб, као. Цео блок између Змаја и Руже је срушен, градио се 25. мај. Пар кућа су оставили да им послуже током градње, а једна је имала нетакнуто подрумче иза шупе. Па је неко, можда Патак, натакао свој катанац и користио га за себе, док је то трајало. Унутра је била столица, сто, некакав кревет. На степеницама су фалиле доње пречаге. Виђао сам и веће подруме, није нешто, ал' стане неколико људи унутра. Није било светла. Био сам тамо једном, са још тројицом. Кревет је ваљда неко понекад и користио.
Погледао "Ми нисмо анђели" на тевеу, Питер Јустинов и још двојица, пишијада.
Тренутни сој грипе је Јокохама. Имам неке шансе да га закачим међу последњима.