Оде ми драга у Кину. Ове смо године били богати, динар заварен за марку (на 7 YUD = 1 DEM) и свуда су се отварале приватне радње. Само у на почетку наше улице, наспрам 25. маја, већ је била једна самоуслуга, једна пиљарница, а у граду је већ било и приватних књижара.
У ДБА нисмо стизали да дигнемо главу од посла, био је проблем постићи оно што нисмо још завршили, вишак муштерија. А и ово путовање је било по некој рекламној цени, лако смо поднели трошак.
Узео сам југа из фирме и одвезао је на аеродром. Могуће да ми је Нина правила друштво. Мислим да сам тада већ уградио радио у њега... и спалио леви канал, јер нигде није била дата шема ожичења, па сам оба звучника везао на исту страну. А у ствари овај други пар каблова је био за предњи пар звучника... мислим, добијеш кола са развученим жицама за звучнике, и нигде не пише које су које. Колико смо километара прелазили, музика нам је спасавала разум.
Ту негде нам је и скробара постала муштерија, тј КуПрод. Шеф бајаги ЕРЦа им је била нека девојка, фришко са Петефија, згодна (а тамнија, мало дивља, не оно заслађена лутка да само трепће)... и направила нам доста проблема. Играла се са табелама, покушавала да решава неке проблеме па правила своје индексе преко наших. Знала довољно да буде опасна, а недовољно да то уради негде на копији. А у директоријима свакакво ђубре. Осећао сам се као девојка кад дође код момка студента, види свињац од собе и одмах прави реда. Онда сам схватио колико је то исто само обратно - мој сто је можда хаос, али моји дискови су уредни. Код неких је обратно.
Није се дуго задржала, можда годину. Једно време нису имали никог свог, ако не рачунамо М.М., који ми је касније постао дилер за музику и игре на цедеовима (много касније, цедеови су се појавили тек 1994-5.). Онда је Сташа дошао на њено место.
Било је и озбиљног пичвајза са мрежом, јер би пуцала насумице. Очигледни разлози нису помогли, а временом смо пронашли оне теже - мрежни каблови, коаксијалци са беенце утичницама, су били сувише близу дебелим електричним водовима. Неки од њих напајају огромне електромоторе у приземљу, и кад то крене, повуче јаку струју и емитује ко блесаво. Добро да се ништа није спржило. Кад су каблови премештени, све кренуло како треба.