Трећи одлазак у Делкут и Геменц. Колико се сећам, преводио сам све у ДентоСису на мађарски, у чему су ми помагали Илеш и Михаљ. Већ сам се навикао на тастатурни распоред, врућину, Улину лошу кафу и смешне мале Ејсерове машине, па сам бар тачно писао шта ми издиктирају.
Упознајем се са бандом у Софтексу. Михаљ са својим смешним микро-Поаро брчићима и скоро савршеним српским (а то што су били у Босни за време рата, ни трага ту нема од босанског говора, говори скроз београдски, можда много гледа нашу телевизију). Вилмош, други сувласник, изгледа као неки словеначки инжењер, стасит, са брцима и наочарима. Два-три момка хардвераша и наравно бар двојица се зову исто. Ула је један колачић, а њена кафа, колико год да је лоша, је и даље боља од већине кафа што сам пио у Мађарској.
Тада је главна канцеларија била у соби до улице, а ја сам добио неку 486sx са 2М меморије и црнобелим монитором од 15". Седео сам у буџаку до улице. У средини је био конференцијски сто, а около хардверашке тезге, као и у следећој соби. Трећа соба је била Улина, са фрижидером, аутоматом за кафу (филтеруша, мада уме и еспресо), факсом, телефонима...
Тек наредне године сам сазнао да је фирма узела још једну кућу, друга низ улицу, за магацин. Тамо је била гомила монитора, кутија, матичних плоча, факсова, штампача, котурова жице за мрежу, чак и оптичких каблова.
Нашао сам белешке у фајлу projekt.txt, што ће се временом изродити у the.log, где пише да самд данас био у Геменцу, па и наредна два дана, а да смо у четвртак ишли у Секешфехервара, ака Албајулију, код неке сродне фирме (можда делимично исти сувласници као и у Софтексу?), ваљда да ме мало покаже и да среди нешто око продаје ДентоСиса.
У међувремену, Го је завршила основну школу. Имали су и мало матурско вече, шеснаестог, у кафани "Лола" код мале пијаце близу Руже. На јединој фотци све девојке баш добро изгледају. Наша, наравно, најлепша...
Ту негде смо и ми одржали матурски парастос на 20 година, опет у Пивници. Нема фотки, ни не сећам се тачно ко је све био. Једино се сећам овог дела, који сам првобитно стрпао под петнаестогодишњицу, ал' није тада:
„Кад се затворила пивница, ваљда око два, већина се разишла. Уже друштво, углавном IV4, је прешло у кафаницу Драмске радионице Центар, на оном парчету обале одатле до моста. Остали док сунце није одскочило два прста изнад хоризонта, пили полако и причали много, онако промукли, цедили из тога суште истине. Моћ алкохола. Сећам се да ме Паса одвезла кући својим Реноом 4. И она дошла све нешто озбиљна и промукла. Мудрост је јача од мамурлука.“
Е сад како знам да је ово сада а не пре пет година. Па јасно се сећам где ме је истоварила из четворке. Овде, на два ћошка од куће, не у старом крају. Дакле после 1993.