26-I-2009.
Не знам како смо ово прегурали. Сушили смо накјуче грашак и лук у Екскалибуру (сокоћало које није добило надимак) да пакујемо у вакумиране кесе. Грашак океј, ништа страшно, али лук... То штипа очи, горе него кад се сецка, није могло да се опстане у кући. Отворили смо и предња и задња врата, и излазили напоље сваки час. Прошло је и то, и зарекли смо се да то нећемо више да радимо, бар не унутра.
Видим да смо прешли на филтерушу. Након толико година смо се ипак подомаћили, није ни то лоше, с тим што смо задржали једну добру навику од куће: можемо да цицијашимо са којечим, да возимо половна кола, да гомилу ствари нећемо да купимо него правимо сами, свашта може, али кафа мора да буде од најбољих. У овој мешњи то је Крогерова колумбијска, нешто тамније пржена. Кад смо то нашли, нисмо даље тражили, нема везе што је нешто скупља од осталих.
Лори се свиђа упФедс... е најзад и њој да се нешто свиђа. И Хана се слаже, каже иде глатко. Мада, није то готово, ево написао сам у чету „Зајебани део је оно што тек треба смислити, да „направи начисто произвољну табелу и напуни је из старе“ због питања референцијалног интегритета, мораће да се напросто обрише РИ код, уради табела, поново направи код (тај део је лак, у упФедсу већ постоји скрипт за то)... или то може некако лакше. Или је ово већ лакше... ОК, ово је белешка за мене, извин'те што користим овај чет као жврљ папир :).“
Нашао ово нажврљано међу белешкама, на папиру лево од тастатуре:
Како је у ствари сулудо да се фајл зове документом. Зар то није нешто што је измислио Мали мекани, ако се не варам? Дотле, документ је било нешто што показујеш пајкану, или из чега пишеш историју. Хм, можда је то ипак мало старије, сећам се да је Вордстар умео да пише суви текст, што се звало текстуални начин, и са нешто форматирања, што се звало документни. Па можда одатле, а после се отело.
Сад ћемо да гледамо Поароа, „Неми сведок“ (синоћ сам завршио прву сезону Твин Пикса). Каже: „Поаро прихвата помоћ паметног теријера...“. Паметног. Когод се нађе наспрам паметног кучета у комерцијалној серији је најебо унапред. На екрану, паметни пси увек победе.
А јуче баш смо отказали теве. Нико га није гледао, па што да плаћамо. Баш сам се сетио да креће КСИ (ξ ;) Лас Вегас, последња ствар коју смо још гледали. Заузео сам место на тепиху, и питао хоће ли још неко да гледа. Ма... неће нико. А није ни мени толико стало, да га гледам сам. Још да сам и гасим звук сваких шест минута кад крену рекламе... труд претеже над забавом. Сутрадан сам питао да ли ико ишта гледа од тевеа, јок, нико ништа. Поподне одем до оближењег Кокса и откажем теве. Збогом.
Откако не пушимо у кући (јер Лени серу у школи, (... 36 речи...)), последња цигара буде негде око пола два, код задњих врата. И ту спазимо двојицу, негде код ћошка у том бекелију* како утоварају кола на тегљач, онај какав користе аутомеханичари (ови за паркинге имају нешто више налик пауку). Нису била чиста посла, поготово што су то радили у поприличној тишини. Још је сумњивије што смо исту такву сцену видели и наредне недеље, исто тако касно. Никад нисмо сазнали шта је ту било.
----
* back alley, стражње сокаче, честа појава овде, нарочито где су куће у низу, да би се имао и теретни улаз.
Спомиње се: Јелена Средљевић (Лена), Лора О'Хера, Мајкрософт (Мали мекани), упФедс, Хана Блербери, на енглеском