Назад на посао. Муштерија за данас је фабрика доњег веша, у згради где је бака некад радила, док је била фабрика мрежа. Није било много посла. Једна од девојака иде за САД, муж јој добио посао.
После је требало да обиђем и други њихов огранак, у суседној улици. Имају пролаз кроз авлије, па су ме повеле туда, гурао сам бицикл. На сред авлије ме спопадне опак грч, па сам исповратио и доручак и све кафе, скоро да нисам могао да дишем како ме стегао рефлекс. Очигледно сам преживео, ал' било је гадно.
Обично се такве ствари десе кад се стигне на море - друга вода, друга храна, прође један дан са разјебаним стомаком, па се навикнеш. Пар њих из фирме, и бар једно дете, су то закачили други-трећи дан. Мојима ништа, а ни мени... него ми се десило кад сам се навикавао назад на редовно.
Исто је могуће да сам био растројен јер се гласине нису повукле, напротив.
Ових дана сам договорио да Јози дође и прикаже своју зубарску апликацију, да понуди да је ДБА откупи, пребаци из Клипера у фокс па да продајемо. Нисмо имали муштерија у здравству, ово би био продор на то тржиште. Јозија сам знао са сезама али и других бибиесова, чак и неког одавде са јапанским именом, Орада, Неруда, Фукуда или тако нешто (е, Такеда!), где смо чантрали (са осталима, наравно) о којечему, и био је доста отворен о својим проблемима. Није нешто висок, има проблема чак и да купи ципеле ("док нађем број, оно има наштампаног микија мауса"), да не спомињем рибе. За то ми је једном, касније, причао како се на журци жалио некој како је скоро невидљив, и прича он слуша она, и "толико сам се занео у своју причу да скоро да не приметим да хоће да се јебе".
Па смо се нашли, на тргу испред сдк. Обојица изгледамо скроз различито од оног како би требало у стварности, према слици стеченој док смо се само читали. То траје десетак секунди, а онда нема шансе да изгледамо било како другачије, све остало је погрешно. То сам већ доживљавао, са неким ликом са сезама (који је написао драјвер за тастатурни распоред, што тада није било никако стандардизовано, симулирала се писаћа машина али писи има више тастера, и ту је невоља), који ме описао као "очекивао сам урбаног јапија, а дочекао ме дивљи хипи". Слично је прошло са Шкрбом, кога сам срео у зиму 91/92.
Осим висине, мени до браде, изгледао је баш тако, дивље чупав, брада и дуга коса везана у перчин. Глас зачудо дубок, са траговима мало чудног нагласка, што нисам очекивао из његовог писања (е, има и то). Још једна виртуелна особа је оживела.
Пријем у ДБА је био хладан. Не баш одбојан, само нешто као "ево га још један са чудесном апликацијом да је продајемо и обогатимо се, само гледа да се увуче да ради код нас, а једва имамо и за себе". Те ништа похвала, ни тапшање по рамену, и то је глат заборављено, осим пар месеци касније кад је Сале рекао "не требају нам цртачи зуба", што се односило на маску где је графички приказана вилица.
Ово сам написао 23. на сезаму:
Једном мом другару неко донео из Холандије комплетан портабл мекинтош са осветљеним лцд вга екраном, трекболом, нешто софтвера (корел, ВП, ексцел и још пар дрангулија :). Процесор је 68020, диск од 40... цена? Сео сам на дупе - испод 2000 морона. Макина је да се расплачеш, једино недостаје торбица и џепни модем, обећао онај да ће донети следећи пут.