Имејл Грегу:
Сад сам причао са Илејн Чепс из конгресменовог уреда. Каже да ће звати Државно одељење* сад у петак ако дотад не буде абера од амбасаде у Будимпешти. Не сме да зове амбасаду директно -- МОРА да иде преко државног одељења.
Штагод да треба... Причаћу ти једном о нашој администрацији, па ће ти бити мило што издржаваш јефтинију а ипак ефикаснију. Овде је непредвидљиво - једном ми је требало две недеље да обновим личну, а онда сам пасош добио за дан.
УБР, онда ни ти не смеш да зовеш амбасаду?
Само се држи. Надам се да ће неко у Влади да нам помогне -- тренутно, још смо у процепу и нико сем конгресменовог уреда не брине о постизању резултата. Сигурно наша влада није много другачија од ваше на нивоу ћате! :-))
На нивоу ћате, можеш да очекујеш директне или индиректне знаке да тражи мито, што с твоје стране канда није случај.
Па се питам да ли би било другачије да имаш папир у рукама, пошаљеш га мом другару у Мађарску, па ако бих се онда ја појавио тамо с папиром у руци. Или је ова варијанта само још једно шббкбб [и онда му објашњавам шта је то].
Девојке су ми данас нешто снуждене - управо смо им најавили могућност да ће можда морати у школу, а Го да се спрема за испите (фали јој један цео и два полупредмета да да годину, тако некако). Школу нису видели од 25. марта - кад су им рекли да иду кући и после им само закључили годину. Што је ОК по закону, пређеш црту од 2/3 часова, сматра се да си одслушао, што све јесу, али можеш мислити како су се улењиле, не радећи ништа пет месеци... а онда на помолу повратак у клупу ;). Нисмо ни наваљивали да нешто раде, јер нисмо ни сами били нешто мотивисани.
Ово је додатни разлог за офис у Југо-ленду. Петљање са нашим ИНСом и амбасадама не ваља за посао. Да имам још 4 добра програмера тамо и извезем њима део посла, свима би нам ишло боље.
Опет смо запослили нашег цимера из Мађарске [тј Јозија]- он је радио за свог старог ортака у Новом Саду у међувремену, који је мрежаш и ђаво зна шта све зна о рутерима, протоколима и кабловима. Он му је био шеф продаје, али после рата су утањили са робом, тешко је ишла набавка, па им је посао скоро стао, те смо га узели назад (радио је у Аваију три месеца 1996). Чудан је као програмер - нема никакву математичку позадину (дипломирани марксиста :), пише код опширније него што треба, али добар је за визуелни дизајн, и веба зна више него ја. Још га не замишљам као члана тима - хоће он да учи визуелни фокс, и иначе је врло визуелно оријентисан (да видиш с каквим ентузијазмом разматра Цицину визуелне аспекте, стекао би слику). Имаћу га на уму, наравно. Већ три године не програмира.
Иако има јасних предности да сви раде заједно овде, прекомпликовано је тако. (У ствари мислим да са тим рачунају као са обликом контроле усељења! Нажалост, контраефекат је да америчке фирме све више посла шаљу напоље.)
Како се на енглеском каже „циркулус вициозус“, enchanted circle беше? Па, тај служи да одбије оне који не умеју да искоче из њега.
У ствари, рад на две стране би имао предности - можда захтева више планирања, али 70% ООПа је ионако планирање.
УБР, постоји ли неки рок? Мислим да ће ускоро година откако си окачио оглас на УА.
From - Thu Aug 12 20:08:19 1999
И онда још саобраћаја са Зиром, око коришћења НетМитинга (кога сам одинсталисао са свог W95 OSR2, качио ми се разни спем, докони тинејџери и фаћкалице). Користили смо углавном Ајсикју и понекад Ирц.
О другом имејлу сам отправио некакве Српске Анђеле, рекао им да се јебу, не дајем пет пара нечем што се зове српско а не може да се чита на српском, и позвао их да посете АманБре, на два ваљана језика од којих један има свако потребно шћђ. А на дописној листи АманБреа, моја анализа, као одговор на нечија питања:
>Хвала на свим информацијама, следеће питање је колико су санкције направиле ову ситуацију? Покушавам да схватим ; надам се да ћеш имати стрпљења.
Санкције су помогле режиму да уништи преостале институције, слиже се са организованим криминалом, и уведу мито или рекет па скоро свуда. Текућа мафија извлачи паре из скроз неочекиваних места, и те се паре не враћају на улицу - одлазе из земље, завршавају по банкама у Швајцарској, на Кипру, Маурицијусу, Јужној Африци, гдегод.
Узмимо например бензин - за време санкција се много шверцовало, маштовитим каналима, али је у ствари направило монопол неколицини која контролише тржиште. Могли смо се звати земљом са највише бензинских пумпи на свету - и опет долазимо на то - јер је на сваком ћошку био по неко са пар канистера од десет литара, али ти су само ситни дилери који су га куповали од ликова са границе.
Данас је градоначелник варошице на граници ставио своју рампу на ничију земљу, и наплаћује по канистеру, због чега бензин изађе 15-20% скупљи. Неке фирме које су успеле да увезу бензин после нису смеле да га продају у својој малопродаји, па су после опет смеле. Још 1992. су многе приватне фирме имале своје канале за шверц горива - и неке од њих су после хваљене као спасиоци привреде, а друге су одмах кажњене због шверца а гориво отишло државној рафинерији. Погађај који су власници имали добре везе с којим партијама.
>Ово ме сврби да ли Нато/УН пазе на овакве ствари (испод)?
>>Неки дан је четворо умрло од глади јер су били изоловани, појели за време рата шта су имали, а помоћ од Демократске странке је дошла са пар дана закашњења.
Делује да обраћају пажњу, са нагласком на накнадно. Прво пусте да се деси.
>Приходи итд : мало ме збуњују бројке које си ми дао
Увек рачунамо месечно нето, после пореза социјалног и пензионог, али ни то више није поуздано - многе државне фирме више не уплаћују радницима те дажбине, док приватне фирме (које се не повинују Партијама & Породици) морају да плате све у длаку иначе плата не пролази. Бројка је у ствари пука статистика, и нико не зна да ли укључује оно што је исплаћено у том месецу или шта већ, јер многима плате касне два до шест месеци, понекад и више, пензије сад касне три месеца, дечији додатак тринаест (или већ 14... не сећам се кад смо га последњи пут добили, ионако је безвредан, око 10$ по детету), државни чиновници (ћате, инспектори итд) добијају око пола плате (тј до краја године ће им каснити 6 месеци, сад већ касне око три).
>Је ли велико 3 праћено 1 заправо 31и онда само за основне намирнице 7875 траје 254 дана?
Само храна, и то једва. „Може да се живи“ значи „прегураш дан“ - али не сваки дан.
>Ако је то све тачно, како преживљава једнохранитељска породица?
Чудом. Томе се већ годинама дивим - како год да рачунаш, добијеш да просечна породица не може да живи од просечног прихода, а живи. Досад бар јесте. Многи нешто радуцкају са стране - поправе ти веш машину, окопавају башту пар дана, гаје своје поврће или живину, чак и свиње, оду у суседну земљу у шверц - мада и то брзо опада, јер остају без муштерија. У мојој улици већ напасају козе, а кућу ми спопадају муве, јер комшија држи свиње (и не пере кочину баш редовно). Постао сам нинџа са мувопичем.
> Канда грешим негде? Ако узмем 3 уместо 31 онда се добија фактор 10, али онда храна испада баш јефтина, је ли то могуће?
Храна је овде увек била јефтина, што је вечна комунистичка политика - олакшајте живот радничке класе, пошто су радници та класа на власти, а сељаци су увек били политички сумњиви јер су власници своје земље. Тако да сваке године зајебу сељаке - узму жито, млеко, сунцокрет а плате касније, много касније, или много много касније. Сељаци, пак, морају да плате порез на време, иначе следи дебела камата, а Робне резерве (или ко већ откупљује) њима не плаћа никакву камату... И досад им је добро ишло - литар млека је 3,20 динара (ускоро 4 или 4,50), векна хлеба од 0,6кг је до јуче била 2,40, сад је 3,00. Сељаци су почели да се организују - већ је било блокираних друмова. Само паркирају два комбајна и организују стражу.
----
* ака стејт дипартмент, да се и то превести