Ovde su na delu dve vrste autocenzure: jedno je da se ne zamere vlastima, jer su vlasti glavni redovan izvor vesti. Dovoljno je da nepodobnoj stanici povremeno zature pozivnicu za konferenciju za štampu, ili da im odugovlače sa akreditacijom... uvek može da se nađe neka administrativna zvrčka, a da spolja sve izgleda u redu. Odmah dolaze u položaj da nekoliko važnih vesti svake nedelje moraju da objavljuju iz druge ruke, što košta - i u gledanosti, i u troškovima za tu drugu ruku, i u reklamama.

Druga, važnija stvar je što ne smeju da se zamere velikim korporacijama, jer one plaćaju reklame i od njih se živi. Foks (Tventi senčeri foks, počeli kao filmski studio, danas imaju nekoliko TV kanala) je otpustio dvoje novinara, jer su dobili zadatak da istraže kakvo je mleko po sastavu, a posle nisu hteli da našminkaju izveštaj da se mlekarska industrija ne uvredi. Izveštaj je isečen, a oni se tuže sa Foksom.

Kasnije: ovo dvoje je izgubilo spor, jer Vrhovni sud nije nigde u zakonu našao da glasilo mora da objavi istinu. To bi se kosilo sa slobodom govora. Videti „Akre case“.