Јуче најзад стигли папири, па сам отерао кола да региструјем. Добио сам згодан број на таблицама, лако се памти. Код куће бисмо рекли прави пандурски, јер они увек себи проберу те што се лако памте. Што се уклапа у стереотип из милион вицева, где су тупи, глупи, неписмени или збир већи од тих сабирака.
Ендеру се свиђа Матрикс, често га позајми, нарочито кад иде у Ричмонд по Ејмили. И ја се тек навикавам. Мало теже улази у прву, да ли је фабричка мана тог мењача или нешто друго, не знамо. Ендер сумња на две ствари - на уље у мењачу (јер је тако запињало и на Нининим колима, а сад иде као подмазано, што каже, јако га је тешко убацити у погрешну брзину, некако као да сам зна куд треба), или на споне којима се покрети ручице преносе. То "мало теже" је отприлике „као на фићи“. Некад помаже и исти трик, у другу па у прву. А за нужду уме да крене и из друге, па и треће, мрцина је то. Још га нисам завртео преко 4000 обртаја, а баждарен је до 9000 (црвено почиње на 8200).
Коментаришем ћалету како смо кренули да се зезамо како су нам сви рапави, бре, једна кућа у равници, једна на мору, једна у брдима... оно јес да она у брдима личи на кућу само споља, ал' нећемо да цепидлачимо.
Канађани опет оставили капиџик отворен, па је дунуло тако да је пао снег у Тексасу. Овде само један дан кишурина, ал' онако досадно, за спавање. Онда наишло, баш јуче, топло - до +23. Сад опет захлађује. Преко дана смо излазили само у џемперима, сунце сија и у заветрини је баш лепо. До вечери већ лагана јакна, а сад мора и постављена.
Сунца се ипак ухвати прилично, ево још нам дозревају папричице. Данас сам овлаш пребројао, има 6-7 комада за бербу, а и за викенд смо у пасуљ убацили свеже обране. И један парадајз стидљиво зри, то са оног двометраша, тек помало руди. Парадајзи су сад крупнији него икад, али не стижу да дозру. Два поприлична комада је она поплава од пре четири недеље бацила тик под магнолију, и тамо су за неколико дана лепо узрели. Оставили смо их да иструле, можда ће нешто да никне.
расејани су коначно скупили сабрана дела са сезама, све оне поруке које смо написали за ових деветнаест година. Па, скоро све, шта је већ прошло кроз филтрирање. Можда ће ти мали огласи вредети нешто данас. Остатак баш добро дође, помоћи ће ми кад пишем овај Бјо, као подсетник (а и оно што сам написао треба само да преведем, не да пишем од нуле). Ова аутобијографија (грешка намерна) се сад кристализује у покушај да реконструишем свој живот из дигиталних трагова, бар у делу од најстаријих датума на фајловима, што је отприлике 1994. или ту негде. [касније сам нашао и старије, у неким деловима до 1989.]
Да видимо - код, имам. Маринко ми је дотурио копију fpsxq.zip, са тадашњим ГенерАлом који смо користили у Аваију. То ће бити најстарије. Онда, поруке са УАа, које скупљам, брже него у почетку, чешљајући веб страну. Алфонс није баш уредан, нема ИД на свакој контроли која садржи битне податке, па углавном скидам целе стране, има места на диску, није проблем. Тамо сам написао више од 20000 порука. Онда, имејлови - имам само од 2001. наовамо, оне старије су нестале. А било би занимљиво имати их. [нашао од 1998. надаље, а Берт ми је дотурио претходну годину, бар оно што сам се с њим дописивао]
А олдвејв, наравно, мора и да продискутује данашњи сезам... ево, вели Шкрба,
BTW, баш 3-4 недеље нисам био ни у конференцијама. Много важно - али испаде занимљиво, мада у бизарном облику. И шта затичем? Кад је почело полумртвило Сезама пре годину и више, поукључивао сам све конференције и поскидао све који су бил ина игноре листи, било еј ирлеевантно. Так одоспех и на Форум, први пут после 72-часовног стажа 1996. године, кад сам искусио 1100 порука у тој конференцији. Сад нема толико, али атмосфера иста: само неко нешто помене, ето разлога за свађу.
[приде и ово] „Откуд знам шта сам мислила кад нисам чула шта сам рекла!“
Клекс исто каже да отказује сезам, за један дан буде 37 порука, од чега 16 реклама за њихов часопис.
19-XII-2009 - 27-II-2026