17-VIII-1969.

Прекјуче се Блаженко као оженио. Записао сам потанко како изгледа млада. Она бела је нестала 30. јула.

Отишао јуче на Ружу да видим стару банду. Срео Ренцику, Драгану, Слађу, још неке рибе из разреда и VIII₃. Ренцики паде на ум да простремо нешто да седнемо. Нашли неке картонске кутије иза канти за ђубре, раширили их (гледао сам да избегнем било шта што бих радио сам, тражио сам друштво, ал' јок, убедише ме). Негде успут нека банда кратко подшишаних типова ме упозорила на фризуру, и претили да ми то среде одмах, сад ће један да скокне горе по маказе. Брзо сам ухватио излаз бина лево, и нашао неке џакове од цемента иза гараже. Ал' онда би требало опет да прођем поред ових и... ма, извин'те девојке, одох ја.

Осамнаестог, поправили ми бицикл, пробао га пар кругова.

Тог лета смо често ишли на Багер да се купамо, и то неким чудом увек с мог краја, уз пругу. Ту је, ваљда, била мања гужва и бољи плићак за ајдарање. Дно је било меко, сама глина, мада се дешавало и да се неко расече кад наиђе на ивицу разбијене флаше, ако није довољно потонула, десило се и мени једном, ништа страшно. Хит месеца је био повратак Елвиса са песмом „У гету“, што је било и певљиво и имало неки шмек, мада ми је било мало без везе, знали смо отприлике ко је Елвис и шта је сад, дебели алкос који забавља публику у коцкарницама, и он ће као да се бави неком друштвеном неправдом. Ал' ајде, чуло се често, сећам се јасно да сам једном тако прилазио прузи да је пређем, и неко је испред мене ишао са транзистором са ког се чуло баш то. Отприлике као што се прошлог маја могло проћи у суботу пре подне кроз улицу и да се чује Том Џонс и „Дилајла“ бар три пута, са различитих станица. Једној изађеш из домета и већ чујеш другу, али нису почеле истовремено. Ово је већ било мање од тога.

Од друштва са ћошета била је ту и нека клинка, Љубица или Душица, баш фино заокругљена и глатка. Мало сам гњурао па бих као случајно промашио и ударио јој главом у ноге, мутна је вода, промаши се... и онда бих нагло изронио тик уз њу. Било је, шта да кажем, узбудљиво, ал' није трзала. А онда је и она нестала, можда је ту била код родбине на летовању.

Једног дана примети ћале да ме нека риба загледа у пролазу, па ме мало зачикавао на ту тему, а онда кева почела да се распитује за мој сентиментални живот, што ми није било по вољи. Увек је умела да се ухвати за неку погрешну реч кад год нешто објашњавам, и нема везе шта је, испаднем некако начелно крив за нешто.

Остатак недеље сам планирао рођенданску журку, позивао дружтво. Оли Бој ће да дође са Р, за кога сам мислио да јој је дечко ал' јок, рече, млађи је од нас. Или ако не може он, нек доведе неку из свог VIII₃. Слађа долази, и рече да наговорим Ренцику и Драгану да дођу. Па колико да их наговарам? Док не пристану. Уз препоруку да зовем и Чојића.

Виц дана:

"Шта би радио кад би ти неко нуларицом направио крст на глави?"

"Саранио бих га испод тог крста."

Патак је углавном био пијан кад га видим, и блебетао глупости у бескрај. Ренцика тужна, плаче, јер су се разишли. Покушала да закаже да попричају да се помире, под условом да се он више не појављује ако прогласе разлаз. Неко рече "неће доћи вечерас, забранио сам му, баксузира ме у покеру".

Дне 22. пазарио синглице - "Mal" тј "Пст" Џонија Халидеја, и "Бум-бенг-а-бенг" од Лулу, "Зум-зум"+"Моња" од неког италијанског хора, "Соната" + "Магична рука" од Корни групе. Успут срео Слађу, вероватно и она ишла нешто да купи.

---

Спомиње се: VIII₃, Багер, Блаженко, Градивој Чојић (Чојић), Драгана Витас, Емеренција Нердељи (Ренцика), Корни група, Оливера Стојановић (Оли Бој), Патак, Ружа, Славица Тејин (Слађа), на енглеском

4-IX-2020 - 9-IX-2026