08-IX-1997.

Изгледа да смо кренули да нападамо и сомборски крај, сећам се да смо нешто Болди и ја ишли тамо, што је углавном било путуј дупе за кашику супе, нешто смо дуго причали са некаквом школом у граду, и нешто сам им и инсталисао, и после од тога није било ништа, осим што им је он још пет пута телефонирао и можда успео и да извуче неку кинту. Друга, занимљивија, муштерија је била стамбена из краја, где смо затекли апликације ДБА, које је ваљао Илеш па баталио. Машине јад неки, ваљда 286 од пре бар четири године, ради једна госпођа сама, и само је кукала како ју је зајебао један што је продавао неке енциклопедије у кожном повезу на 12 рата, шта ли, и подметнуо јој уговор штампан на самокопирајућем папиру, где се потписује само горњи лист... а на доња четири примерка има два-три додатна члана, на основу којих овај сад тврди да може да јој наплати све одједном и још и некакве казнене камате. Муфљуз да би муфљуз, оставио јој је неку од тих страна са додатним члановима и смувао је да не примети да је однео ону што је потписала. Како се само сетио да ником неће пасти на памет да гледа да ли је предштампани текст исти на свих пет примерака... Не знам како се то завршило што се ње тиче, нама је било лепо на ручку негде с њом, о трошку фирме наравно, нека тераса што гледа на равницу, коњи пасу, идила једна.

Једини траг што имам од тог боравка је једна рутина за конверзију где спајам главну књигу и аналитике из старих апликација у једну, тј у финансијско какво је било у ДБА, без већег проблема, свега шездесет редова. Датум на њој је други септембар. Време је чудно, 6:52, нисам ваљда нешто чачнуо пре поласка? Имам и скоро исту рутину за наше књиговође, од 13. октобра.

Питам се сад да ли је Сале знао да Илеш ваља његове апликације; вероватно јесте али је то толерисао, јер је овај бар донео неколико великих муштерија - те некакав комбинат (тј бар њихову комерцијалу), шест-седам већих имања и шта све не. Ситне рибе по крају, попут ове, су могли ладно да му препусте, исплатило се скоро једнако добро као онај нехотични гамбит са Савом Брандићем и електропривредом.

Моји су као гледали Касандру, а моја машина била 3м та тране, могао сам да видим кад сам хтео, ал' нисам могао да не чујем. Шпански једва да натуцам, по аналогији са осталим романским језицима које исто натуцам... и кад сам чуо да иде последња, 250. епизода, реко ајд да почнем да гледам, само замолим децу да ми препричају шта се досад десило. Каже Нина, ај ти прво испричај шта знаш, па да ти допунимо. Испричам ја у три реченице, колико сам већ могао да напабирчим из оног што сам начуо, и она каже „то је то, ниси ништа пропустио“.

Срећа у википедију па лепо каже кад је емитована последња епизода - кренули су 10 фебруара, завршили сад... то мора да је ишла сваког дана по епизода... истина, онда би требало да су завршили 18. октобра, мора да су понекад ишле по две епизоде. После су прешли на Љовисну, а и ово се репризирало на другом још док је премијера ишла на трећем, са три месеца кашњења. Ма гледала се и она пре тога, „Дивља ружа“, та је ишла, исто на трећем, од априла 1996. до јануара 1997. ал' то није ово, ова је имала 199 епизода, Касандра... а, шта, каже 150 епизода? Аха, ишло је пет епизода недељно, онда се датумски рачун таман слаже.


Спомиње се: Александар Расков (Сале), Болдижар Барваи (Болди), ДБА, Илеш Нотарош, комбинат, Невена Средљевић (Нина), стамбена задруга, на енглеском

9-VIII-2022 - 19-X-2025