Софтверска фирма, саоснивачи смо били Болди и ја, 1989. Доста историје има записано овде. Врло успешна, са муштеријама по целој Србији, од мађарске границе, Сомбора и Чоке, све до Пријепоља, па од Вршца на истоку до, неким чудом, Сиска. Велика програмерска зајебанција и леп живот све до јесени оне луде 1993. кад је пукла тиква.
Првобитно користили две собе у Дому омладине, па две веће у студентској задрузи, а онда купили простор у подземљу испод трга што спаја мост и главни сокак, испред сдк.
Првобитни тим, скупљен првог месеца, смо били нас двојица, па Сале, Блажа, Брата, Грги, Нена. До краја те прве године су дошли још Милка, Рале, Градек, Фефи, Кечига и Штева. Остало је тако до 1993. а онда је постало занимљиво.
Беше тада (око 1990. али се односило на 1988.) речено да су три директора много допринели развоју информатике у граду - Жића, Биг Ћале и директор металског Комбината, што нису дозволили својим програмерским тимовима да изађу на тржиште и опслужују и друге оуре, „неће се нико [неоправдано] богатити док сам ја ту“, па су им најбољи програмери збрисали у ДБА. Наредних година, том се списку придружио прво Сале (прво жена му, па тако и он) кад је изазвао издвајање нас двојице у Аваи, а касније и Болди, кад је довео дотле да сам опет постао гастарбајтер, и да се издвојио ЈуеСКру. Поприлична генеалогија.