септембар 1988.

На послу у ЕРЦу, још каматног лишћа, лудује инфлација, званично. Једног месеца објаве 33%, па следећег 89 па 45. Програмски је промена стопе као и било која друга промена стања - обрачуна се камата до датума промене, а онда по новом стању. Није то проблем, него што у глупом коболу не могу тек тако да се додају цифре у испис како расту износи, ту има да се преправља код, компајлира, линкује...

Још састанака у Ссоју и студентској задрузи. Једном смо у задрузи седели нешто, чекали још људи за некакав састанак, чаврљали и зезали се. Нисам више омладинац ни близу, можда негде на ивици ако се дефиниција растегли до пуцања. Ал' ето, радим на омладинском пројекту, па да сам ту. Међу тим активистима била и једна баш згодна, носила исте онакве равне ципеле од антилопа, до глежњева, какве сам носио пре четрнаест година (и опет бих, само да нађем да купим). Згодна свуд по телу, наравно плавуша, мора да је из Чурде, уклапа се у лик.

Док није проговорила. Није њеном гласу било шта фалило, него садржају. Све о разним типовима и каква кола терају, што скупља то боље. Више година касније сам схватио да сам уочио прототип спонзоруше, макар кандидата за то место, док чека правог момка са правим колима. Прошло ме интересовање из места.


Спомиње се: ерц, спонзоруша, ссој, студзадруга, Чурда, на енглеском