Ћалетов брат од стрица, из Бртога. Плав, наочит, исто зубало као и цела наша линија, један кец мало избачен, један мало повучен.
Био је возач у неком државном предузећу или установи, нешто високо и битно, па је често успевао да купи расходована службена кола и после их тера и одржава за себе. Сећам се црне Опел Олимпије са гомилом никла напред, и, чудо над чудима, радиом.
Жена му је била баш лепа, пријатног гласа. Имали су једног сина, који сад исто има сина, па је ето он носач презимена.
Прича о томе зашто се наљутио на мог ћалета и више није хтео да га види, је негде из октобра 1976. Умро је две-три недеље после ћалета, ваљда више није имао разлог да се инати.
Иначе, име му је погрешно. Назван је Ратомир, тако га је кум крстио, али се ћата сетио да то упише тек кад су увелико прешли на другу флашу шљиве. Нико то није ни знао док га нису уписали у школу, па тамо приметили. Дотле је већ стекао надимак, па већ није било битно шта пише, нека га како је.
25-IX-2023 - 24-II-2026