4.8 Случај пропалог пазара на Ајтхату

Ма колико ово звучало сулудо, а такве су опаске стигле од овдашњих произвођача опреме, нисмо хтели да оснивамо предузеће на Ајтхату (видети прилог са прорачуном), нити смо хтели да га неко тамо оснива за нас. Такође, ајтхатска правила (не усуђујем се да то назовем законом), не уважавају никакву интелектуалну својину на опрему, то јест не признају је појединцу, твртки или било ком лицу те разине, него само држави или планети или целом Савезу. Што се тиче тога, даљи поступак (потраживање тог новца од Савеза) би трајао предуго да би од тога било неке користи.
Зато смо кренули на то да им једноставно поклонимо нацрте за свеукупну потребну опрему, и покажемо шта може да им пружи та опрема. Нешто смо приказали њиховим заступницима на нашим световима, нешто смо послали пакетом нашем заступнику (углавном преносиву опрему, снимке смо послали таласно и наставили да шаљемо неколико месеци). Таласно јесте споро, али је јефтино и достижно; с обзиром на очекивану добит и време које нам је стајало на располагању, нисмо морали да журимо.

Одговор је био више него повољан, свидело им се, како представницима овде, тако гостима наших представника тамо. Међутим, кад смо понудили посао, почели су да се, најблаже речено, нећкају. У ствари, поприлично су се ишчуђавали. Као прво, уопште нису могли да појме производњу на велико. Стекао се утисак да никад нису произвели више од стотинак комада било чега. Наводно им никад није требало ничега толико. Они вечито само попуњавају залихе. Вероватно не желе да им било шта стоји у складишту док не застари, пошто се чини да скоро никад ништа не бацају, поготову не опрему која би имала довољан број нераспадних делова. Уместо тога, предложили су превођење садржаја у њихову постојећу мрежу. Од опреме смо ионако већ одустали - ако може да прође кроз њихову опрему, тим боље и мањи је трошак за нас. Наши представници су видели како то ради, и задовољни су каквоћом. Боје су можда сувише природне, недостаје мало посластичарског сјаја, али је то можда и добро тако, ако боље пристаје њиховом осећају за лепо. Увек смо правили месне иначице, зашто не и овог пута.

За почетак су превели првих неколико хиљада дамара наших снимака, објавили кад ће их пуштати (распоред смо сачинили заједно, при чему смо дошли до важних знања о њиховим кућним навикама, што може бити значајно за неки следећи можебитни покушај).

Сад долази удар: нико није рекао било шта лоше о приказаном, и нико није тражио још. Наши представници су стекли осећај да они мисле да су видели све. Навалили смо да им се пошаље још, и послали смо. Опет исто. Ево белешке нашег представника, биће јасније:

"Онда смо им објаснили да је производња оваквих снимака, дакле нечега што ће људи гледати и слушати у сатима доколице, код нас важна привредна грана, и да број људи који од тога живе уопште није безначајан."

"Гледали су нас зачуђено. Објаснили смо им како то у стварности изгледа, чак смо ископали и неки снимак о томе како све то ради, од снимања до одашиљања, те како изгледа обичан гледалац, са све канабетом и лименком пива."

"Онда смо им објаснили како ради оглашавање. Уличне табле, умеци у редовним комадима, умеци у вестима, налепнице, поклон ситнице, календари, јавне услуге под покровитељством нечијег огласа, огласни простор... ту смо приметили да се чудно понашају. Двоје наших староседелаца, Ме Лидга и г. Орехи, не запамтих презимена, а ни за имена не јамчим да умем да прочитам како ваља, изашли су у ходник. Искрао сам се за њима, док је мој помоћник држао пажњу домаћина, пуштајући им не знам који снимак. Нашао сам их како се превијају од смеха."

"Затражио сам објашњење, и добио га. Почели су да причају обоје у  глас, између провала смеха, и успео сам некако да разаберем да је овде сам појам оглашавања непознат, а да је чудно понашање домаћина у ствари знак нељудског суздржавања од смеха. 'Знате, упозорили смо их да ћете бити јако зачуђени ако се буду наглас смејали, што имају обичај. Зато се суздржавају. Ми нисмо више могли, па смо изашли.' Након још једне провале смеха, 'то, да неко иде около и убеђује неког да узме нешто, овде се сматра малтене непристојним, ако не сулудим. То се овде не ради. Зашто би неко бојио суседово небо на пруге?'. Схватио сам да од оглашавања нема ништа."

"Вратили смо се унутра и наставили, уз обострано извињавање, прешавши на то како се цела ствар да извести без оглашавања. На питање како су онда огласили шта ће бити у снимцима који ће се пуштати, рекли су да је то обична најава, обавештење, и да то није оглас. Ниједном речју се не препоручује, нити се говори ишта лоше о томе. Једноставно се каже шта се даје. Предложили смо да онда издајемо обавештења о садржају који ће ићи следећих дана, и да некако покупимо одзив. То су одмах прихватили, штавише већ знају одзив."

"Изненадио сам се, пошто није прошло ни педесет дамара од првог пуштања, а они већ имају одзив. Но, у овом послу човек научи да се ничем не чуди, ако је намерио да дочека мировину здрав."

"Одзив је био у чудном облику, своди се на то да је мање од сто људи на целој планети тражило да види још - то су углавном уметници. Овде јесу сви понекад уметници, али не стално и не по занату, него се баве тиме у неким раздобљима свог живота. По неким проценама, у било ком тренутку на Ајтхату може бити између пет стотина и седамдесет хиљада уметника, у сваком случају одзив је никакав. Гледаност је била око 0.95, што уопште не да није лоше, него бисмо били први у свим познатим световима кад би се само чуло да смо то игде постигли, међутим: то је гледаност у првих двадесет дамара. Потом је опадала до 0.062, што би код куће било равно самоубиству целе мреже."

"Рачунајући да присутни домаћини могу подједнако добро да изигравају узорак као и било ко од непознатог нам становништва (требало би иначе измислити скроз нову схему за узорковање, јер овде не можемо да поделимо гледаоце на запослене, домаћице и незапослене, ни по занимањима, ни по висини примања - свега тога нема). Њихови утисци су се заиста сложили са одзивом: и они су погледали првих десетак дамара, неки до тридесетак, и одустали. Неки су изашли у врт да нешто читају, неки су отишли да попију нешто, неки на купање."

"Онда смо се мало пребацили на посматрање оног што сами пуштају. Изненадили смо се: само вести, уметност, неки од оних облика што трају сатима и ништа се приметно не догађа у октаједру (овде је мало више лоптастог облика, а зависи и од просторије где се гледа, врло занимљива опрема). Мало смо се саветовали са њима и пуштали им неке покусне снимке - испоставило се да чују и виде нешто већи опсег него ми, мада је у надљубичастом то занемарљиво мало. У подцрвеном, међутим, поприлично - виде скоро све изворе топлоте."

"Такође су споменули још неке опсеге који сасвим недостају на нашим снимцима, види прилог и упоредну табелу са спектрима зрачења њиховог сунца и неколико чешћих у познатом свемиру."

То би било то, и вероватно сасвим довољно да одмах одустанемо или да седнемо и састанчимо неколико дана. Али, није то све. Неколико дана касније стигло је и ово:

"Мом помоћнику је пало на ум да проверимо превод. Било му је сумњиво да тако набијени драмски садржаји, јер пробрали смо заиста најбоље поготке из прошле две године, нису успели да их се дојме. Није личило на толике културне разлике да би могло да се отпише на голу неразумљивост. Затражили смо да нам се преведе назад. Независно су радили два њихова преводиоца, проверено нису видели изворник, и стари службеник нашег посланства, она Зерет Довше, ту је још од званичног отварања."

"Добијена три повратна превода се нису особито разликовала међу собом, али зато нису имала много везе са изворником. Веза се успоставила касније, али... прилажем примере и објашњења. Стара Зерет тврди да смо тако нешто могли и да очекујемо, само да смо се сетили да се мало распитамо пре него што смо се упустили. Ово не бих узео здраво за готово, знам колико је истраживање претходило овом послу."

Примере и објашњења ћете наћи у прилогу овог дописа. Напомињем да о плаћању још није било речи, била је убачена у разговор само нека узгредна напомена да можемо доћи до некакве трампе, да било какав приход који се оствари било продајом снимака, било од претплате, може бити замењен за приход који остваре продајом својих ствари на нашим световима. Њихов новац ионако још нико није видео, али има других вредности којима се може наплатити.

4.8.1 Примери и објашњења

 Објашњење, од стране присутних преводилаца из, хм… реда Роверлија: "наших језика разлика између је што значење и облик раздвајате ви јако, нас код док то једноме тежи ка. Вас код, речи и реченице једно изгледају као, значење док му сасвим друго је. Нас код, једно друго не иде без. Зато превод приликом, свако оба језика научио ко је, облик баци и значење узме, после облик колико може врати. Извињен, што овако говорим, осећам облик да добар још није, али пре дана тек пет ваш научио језик сам, али то зато намерно је, да боље разлику видим, док преводим да мислим да морам, и зато боље га разлика где му знам. Искусни преводилаци то већ мисли нема, овај, мисли нема шта да, преводи и не мисли, и више не зна зашто, то у душу има му. Зато ја послали помогнути вама. Још једном, извињени."
Објашњење, Зерет Довше: ови не умеју да лажу . Не чудим се што избегавају Савез.