Nemaju naviku da kuvaju, bar ne svakog dana. Češće kupe nešto da se podgreje, ili naruče picu ili nešto kinesko u kutiji. Često jedu po kafanama. Kafane su zato dobro posećene, od najjeftinijih do najskupljih, i u vreme večere umeju da budu puni parkinzi, plus što se formira mimohod uz šalter za serviranje pravo u kola. Taj način serviranja je uglavnom ograničen na sendvičare i hamburgerdžinice.

Pitanje "e, šta ćemo za ručak" obično ne podrazumeva kopanje po frižideru da se vidi šta ima od sirovina, nego ima li šta gotovo, pa ako nema, šta ćemo da naručimo, donesemo ili kud ćemo na ručak.

S druge strane, kuvaju iz hobija, i to dosta - vidi se po asortimanu kuhinjskih alatki po samouslugama i robnim kućama. Postoji i prehrambeni kanal na kablovskoj, gde se godinama, iz sata u sat, otkrivaju velike tajne malih majstora i obratno, održavaju se čak i dvoboji kuvara (pobeđuje se na poene, žiriranjem). Vole i da roštiljaju, ali se njihovo i naše shvatanje roštilja poprilično razlikuju.