(Ово је писало за 11-II-2014., што се не слаже, тада је још био Злија, те премештам овамо, вероватно исто под 11. Нађем ту и тамо таква неслагања. А можда је и нека каснија година, тада мислим да још није имао кола.)
Лена и Милан иду 21. у Будимпешту, данас су резервисали. Строги центар, биће зезнуто за паркирање.
Натопила чварака једанаестог, одлично испали.
Угинуо црни мачак. Било му је лоше јуче, приметила је да није у најбољем издању. Отишла доле да наложи (мада није морала, клима би нас довољно угрејала ових дана, јер је цела недеља без мраза, а и прошле недеље је било дању сунчано, ноћу мраз). Нашла га је изваљеног на оном сунђерастом седишту на цевима од грејања, свог никаквог. Цео дан није долазио да једе, ал' ајде, фебруар је, и он и Доналд данима не долазе. А кад дођу, скроз су израњављени, олижу ране па у нове битке.
Е, потрошио девети. Довукао се некако до гараже и тамо пао. Није се ни скроз укрутио кад га је нашла. Међу даскама (оним изренданим што смо спремили за врата на спрату, наслаганим као ограда уз степенице до подрума), где је била велика кеса из самоуслуге у коју смо оставили све оне празне кутије кад је Ендер паковао лекове за гихт и шећер. Пре неки дан сам спалио те кутије.
Видели смо их све на скајпу, осим Ејмили, ваљда је била у својој соби. Ендер је био ко попишан цвет, јер је у уторак, док је преседао (са ћалетом, ишли су у Калифорнију да среди теткиног јагуара, па се то отегло јер су чекали понедељак да стигну делови, па онда што је аеродром у Даласу био завејан), стигло писмо од његове банке, па га је питала јел' да га отвори. Рекао је да отвори, па је тако сазнала да је још дужан 23К$ за студентски кредит. Све је то отишло на школарину (право школи, ни цент кроз његове руке) јер је Фрејс увртела да би могао да направи каријеру на рачунарима. Што му је и добро ишло, али та школа није била у стању да организује последњи течај па никад није добио диплому, али је свеједно све платио. А нико од друштва из класе није добио посао. Тј јесте један али не на рачунарима. Био би он добар админ... тј могао је бити, али сад већ све што зна је бајато, од пре 4-5 година. Но, свеједно, Нина је солидно попиздела, и кад је дошао у среду био је добро изрибан.
Тренутно, план је да прода кола и све то тури у отплату. А онда отплата куће иде на минимум а сви вишкови иду у отплату тог његовог дуга, по начелу да се увек прво плаћа онај са најгором каматом. Кућа је ионако напола отплаћена (у ствари три четврт, јер смо им пола пара дали ми). И нема више брзождера (в. Кућни) и пазара на кад му се ћефне. Следи дисциплина...