22-VIII-2015.

Отишли до Лене у стан на Новом Београду. Лаганица, без фрке, фино облачно - након десет недеља жеге и једне недеље освежења са доста кише. Донели јој клопе од куће - наш најбољи парадајз, педесет јаја (док смо били у САД, картон је смањен са 12 на 10*), пар стотина евра за кирију (мада ладно може то сама да плаћа а да не трепне, договор је договор).

Отишли на ручак. У „Дурмитору“ нема где да се седне, није нам се ишло скроз до Џакарте, па смо отишли у Клен или Дрен или Граб или тако неко тврдо дрво, где су се расејани састали пре пар недеља (или ће кроз?). Видели смо Магија кратко на паркингу, ал није он познао нас, а ни ја њега баш из цуга, изменио се за ових пет година, ал' после смо потврдили да је био он.

Није кафана лоша, кувар је мајстор, локација је невероватно гнездо између прометне улице (иста која води до Џакарте неколико ћошкова даље), аутопута и безличне зоне магацина и перионица, а успева да притом делује као да је уклесана у литицу.

Лоша страна је што то привлачи монтањаре, па смо били изложени получасовној орацији неколицине, са три стола растојања, како је неко неког заврнуо за неку земљу, при продаји или на оставинској или штагод, чији је адвокат био потплаћен, ко је кога издао... Не очекујем да ће они да мењају нагласак и наречје - ако након две генерације још нису, неће ни сад, готово. Очекујем да науче да не говоре тако гласно, нема овде брда за довикивање с једног на друго.

Три дана касније зове ћале, богоради, покварио му се телевизор. Знам шта је, ради то као што је увек радило, него је укинут аналогни сигнал, након пар месеци паралелног рада, и сад се ослобађа тај део спектра да на њему могу да угурају више дигиталних канала. Покушавао сам да му објасним, ал' јок, зови мајстора. Ма какав мајстор, узео би му паре да му као угради опет некакав адаптер, а низашта - ионако већ има један, за ИП телевизију од Емтееса... но, да скратим причу, одем до оног салона намештаја на некадашњем Багеру и купим му неки овећи телевизор, не нешто претерано, мислим да је дијагонала око 80цм. Донесем, пита шта то радим, „поправљам телевизор“.

Није се на томе завршило, јер је морао да научи још неколико дугмића на даљинском. И кад нестане струје, бирач извора сигнала остане у погрешном положају, тј ресетује се свашта. То ме чекало једном у три недеље, у просеку.

----

* Јок, лоше се сећам. Овдашњи картон има 10 јаја већ неколико одувека


Спомиње се: 05-VII-2017., 13-V-2023., Багер, Јелена Средљевић (Лена), расејани, Џакарта, на енглеском