Багер
(Место, кафана, фирма, Југославија)
Кад се пише малим словом, то је машина која кашиком захвата и носи земљу, најчешће до камиона. Великим словом, то је ова бара која је постојала у нашем крају, можда трећа или четврта у низу, коју су ископали багери, вадећи глину за циглану. Има таква јама и са друге стране пруге, код Еве односно Дебеле мачке, али ова је посебна по томе што су ископали довољно дубоко да нађу подземну воду, па смо тако имали језеро.
Свако село је кад тад имало циглану, а и око града се само премештају. Глина почиње на два ашова дубине - кад се склони црница, копају до десетак метара у дубину, односећи слој по слој до оближње циглане. Не иду дубље, јер или постаје компликовано да се износи, или наиђу на воду. Зато копају шире, а кад се преместе, стара јамура постаје ђубриште и на крају се опет покрије плодном земљом па буде некад шума, некад воћњак...
Било је занимљиво одрастати међу тим јамурама. Свака је око 100х100м, можда ужа, и штогод троугласта јер туда пролази пруга (па се на истом месту секу: моја стара улица, пруга, тротоар који прелази на другу страну улице, и овај низ јамура). Вода у Багеру је увек била жута, јер је глина на све стране. Често су забрањивали купање у њему, јер се у њега бацало ђубре, чак и понеки цркнут коњ, али би свеједно сваког лета врвело од купача. Мислим да сам тамо био сваког лета од, отприлике, 1967 до 1971. Друштво, тракторска гума, зезање цело поподне.
Нуспојава од глине је да кад ти вода испари са коже, само повуци ноктом по њој и појављује се линија светлоглинене боје наспрам потамнеле коже.
Ово је већ осамдесетих, кад су почели да га затрпавају.
Почетком осамдесетих је то почело да се затрпава. Кад смо зидали кућу већ смо могли дијагонално бициклом преко тога, оних дана кад смо ишли само нас двоје, мада ни то није ишло баш право, остала је можда половина незатрпана. То је било отприлике готово деведесетих, кад опет није могло туда попреко, јер је зарасло у коров. После 2010. је ту већ била понека зграда - на углу салон намештаја, уз пругу продавница пољопривредних отрова и семена, у углу до рампе аутоперионица. До 2016. се то скроз попунило, ту и Ђуђин зет има салон аутомобила а живе на спрату, те су тако једини житељи те стране улице. Наређали су се и други део салона намештаја, још једна ауто кућа, неки погон где праве цистерне за бродове, хала за мале спортове.
У међувремену је затрпана и она друга јамура, али тамо нема ничега. Прошао сам туда 05-X-2023., само шумарак, багрем расте гдегод се не коси.
Спомиње се: децембар 1959., јануар 1960., јуни 1960., 09-VI-1964., 20-VI-1968., 31-X-1969., 21-VI-1970., 19-VIII-1972., 01-XI-1973., 01-IX-1980., Први дан просветитељства, 25-I-2011., 22-VIII-2015., 11-VIII-2017., 21-II-2020., 01-II-2021., 07-VI-2021., 01-VII-2021., 20-VII-2021., 04-X-2021., 13-II-2022., 05-V-2022., 22-III-2023., 05-X-2023., 30-IV-2024., Дебела мачка, Ђурђа Мићуловић (Ђуђа), Ева, на енглеском