10-IX-2016.

IV5пп држи годишњи матурски парастос, опет у Петерхиду. мајстор Миле још није завршио, управо паузира док се осуши малтер унутра. Прекјуче сам очистио колико сам могао, бар кујну, гонк и задњу шупу, сад свечано проглашену за терасу. Има три велика отвора страга, са прилично панорамским погледом на... тренутно, брдо шута. Зидарског алата има на све стране, чак су на самој тераси колица и мешалица и неке вреће цемента. Гости су морали да врлудају стазом коју сам просекао између две гомиле песка.

Први су стигли Драгана и Сташа, и једино су они стигли да виде како фали зид напред. За њима убрзо остали (Јасмина, Жара, Мјежац, Манџа, Баки, Бајло, Чомбе). Касније, кад је била готова прва тура (свињски врат, ја за роштиљем), дошао је и Средљак - изненадио нас, обично обећа па не дође.

Нико није ништа остарио од прошлог пута, сви добри. Парафразирао сам Арсена Дедића (из „Не дај се, Инес“, што рецитује Раде Шербеџија, добро се продавао сингл - глумац рецитује уз сентиш музику, и то стигне на топ листу): „Ја нећу имати с ким да остарим ако сви ви останете млади“.

Од пића, донео сам две крмаче зајечарског (па ако претекне да могу и сам то, стандардни Лав и Јелен су шодер), две лире мостарске жилавке, шестака минакве од по две литре (није нешто, ал нико и не очекује нешто екстра, уосталом ово је Србија, свако десето село има одличну минералну воду) и, како ми рече да најзад урадим (ваља некад и жену послушати), извукао сам и ону милфовачу што је Боћа дотурио пре две године. Полако је нестала.

За невољу, углавном сам седео до Бакија, који ми је доливао чим види пола чаше. Јачи је бар 30кг (тренутно имам 84 али све је у стомаку и нешто на куковима, другде сам тањи) - делује да има бар 110кг. Нисам се баш напио, ал' нисам био ни нарочито трезан, а ни баш таман, него црту две изнад тога. Знам да сам се као набацивао Драгани, као што смо се некад многи помало набацивали једни другима у разреду, што је прихватила у истом духу, све океј.

Баки је опет гњавио доктор Манџу. Девојке су преузеле кување кафе, па је бар тога био поштеђен, али га је некако убедио да се попне на лотру и о греду окачи пола флаше воде. Наводно вибрације од музике резонују кроз боцу и растерују муве. Што је, наравно, будалаштина. Пет година касније та боца и даље виси тамо, когод пита чује причу.

Прво смо изнели мезе и чачкалице, шта сам пазарио јутрос - кулен, суви врат, печеница, трапист (једино је тога претекло). Око подне распалио роштиљ, прво свињски врат без костију. Онда је Бајло пекао рибу што је донео, а док сам дошао на ред да испечем ћевапчиће, било је скоро 16:00.

Стварно сам се напио тек кад су се разишли и кад већ пола сата нисам пио. Изгледа да док шетам и причам неће да ме ухвати, но ме стигне кад станем. Као да то већ нисам знао. Па сам убијао време као и пре, гледао како промичу фотке на гугољу и пичи музика из старих звучника - тај млатимудијални шоу увек иде у позадини, врти фотке, врти музику.

Око 23:00, кад сам већ кренуо у кујну да легнем, појави се Мића, Доналдов брат. Мислили смо да је нестао или да је још код Данке Димијан и њених. Дошао да ми прави друштво.

Ово је први пут да је понестало пића и клопе. Било ми је чудно што су се разишли у 21:00, раније су остајали до 23 - док нисам видео како је празан фрижидер, а то ли је. А онда, четири дана касније, кад сам обрађивао фотке, помислим да су можда стварно остали до 23:00, види времена на фајловима, ал' нешто ту не штима. Кад су по Јасмину дошли син и снајка, сунце је залазило, а време на тим фоткама је 20:22, што не ваља, сунце залази око 18:20...

На крају сам решио заврзламу. Линукс сматра да су времена на картици УТЦ, па додаје један сат за часовну зону, и још један за летње време. Напросто сам пребацио еос40 на УТЦ и готово - не морам више ни крајем марта или октобра да га померам, линукс ће то сам.

Спомиње се: IV5пп, Божидар Соколовић (Боћа), гонк, Градивој Ража (Жара), Градивој Средљев (Средљак), гугољ, Данка Димијан, Доналд, Драгана Витас, еос40, Живко Мједеница (Мјежац), Јасмина Влајин, Јошко Чобзанин (Чомбе), мајстор Миле, матурски парастос, милфовача, Момчило Раде (Баки), Ненад Бајло (Бајло), Петерхид, Славољуб Мандић (Манџа), Станоје Сердаревић (Сташа), ћевапчићи, на енглеском