Штогод шаљив, на свој начин, из истог босанског села одакле је и Баки, упао у IV5пп кад је понављао трећи, па је с нама и матурирао. Постао агроном и дуго се бавио тиме. Жена му нешто одлепила и на крају стигла у лудару негде. Ћерка преузела његов посао и писаћи сто.
С годинама стекао нешто мудрости, ако не и памети. Попустио доста са тврдобосанским ставом. Неки кажу да није било све до жене, ни он штогод није у винкли.
„Ја сам спонзоруша, тражим која би ме примила“ (што му је и било успело на неколико година, око 2014.)