25-XII-2018.
Пре пар дана одемо нас двоје да покупујемо поклоне деци. Време онако тмурно и прохладно, суво и никакво. Нешто тешко дишем. У Нами смо нашли неке ципелице за близнакиње, а кад смо изашли, кренемо ка Бигзовој књижари (ко зна чија је сад) а ја само кажем „иди ти, остајем да дишем мало“. Јер, требало ми је. Није да сам се задувао, него ме тера да удахнем и пре него што скроз испразним плућа. Само што то тада нисам баш капирао, деловало је драматичније но што је било.
Отварање поклона. Није све испало како смо замислити, могли смо их распоредити на више начина и да опет не ваља. Виолета је срећна са кућицом за лутке (право дрво, чешка), а Санда и Линда су добиле неке дрвене скаламерије са покретним деловима. Раја је добио нове игре. У збиру, сви весели.
Иако Феривер не ради, ипак сам нешто чачнуо око Федса, у рутини која преводи на друге језике (и друге енглеске, нпр канадски... в. превод), јер је понекад од некуд добијала нул стринг, па да обради и тај случај.
Увече смо ми одрасли сели и прославили 25 година од 25-XII-1993., кад смо се уселили у кућу. Попили пар ракија (кајсија, најбоља) и прогласили да вечерас сме да се пуши доле. Нисмо пушење ни забранили, то је више добра воља и смањење притиска. Кад би нека од десетине фотки процурила случајно на мрежу, затрпали би нас бројни борци за правду и остали типови што имамо цигарете и децу у истој соби. Која је 85 квадрата (цело приземље) - а кад смо пушили у она 32 квадрата осамдесетих, нико се није бунио. Ништа се није променило, осим средњег притиска антипушачке пропаганде.
Лена и Милан су се прекјуче вратили из Франкфурта. Канда су се добро провели. Била нека журка са породицама и децом, и сви сели на дупе како Лена уме са њиховим бебама, вешто и лако. Па, вежбала је цео месец са ове две.
Санди најзад изашао други зуб. Каснио је због грипе; за први су се ускладиле у дан.
У Лидлу смо, од чисте зајебанције, купили кавијар. Једна пикслица од ни сто грама, 300 динара, ајде што да не. Нина је направила себи сендвиче - леба, паштете, кавијара. Наредне године се то поновило, с тим што тај нисмо ни појели до краја, бар пола смо бацили. Ал' сам тог пута ја направио себи газдачки сендвич: леба масти и кавијара.
Кавијар се никад више није појавио у Лидлу.
Двајсосмог ми коначно прорадио даљинац за еос70. Заменио батерију. Оно, и купљен је још јануара-фебруара, а батерија оно овеће дугме, не траје то.
Спомиње се: 25-XII-1993., Селидба, најзад, Виолета, еос70, Јелена Средљевић (Лена), Линда Роза Средљевић Аквила (Линда), Милан Настић, Невена Средљевић (Нина), паштета, превод, Рју (Раја), Санда Фиона Средљевић Аквила (Санда), Федс, Феривер Фертилајз (Феривер), на енглеском